1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU razmatra odnose sa Egiptom

Na hitnom sastanku ministri spoljnih poslova EU razgovaraju o zamrzavanju finansijske pomoći Egiptu. Traži se jedinstven pristup problemu, dok je stvarni uticaj Evropljana zapravo ograničen.

U avgustu, ministri Evropske unije su na odmoru, osim kada je pitanju ovakva situacija, kao što je sada u Egiptu. Prvo su lideri EU, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Saveta Herman Van Rompej, još tokom vikenda izvestili o dramatičnim događajima u Egiptu i najavili da će Evropska unija „u narednih nekoliko dana, da razmotri svoje odnose sa Egiptom“.

Ministri spoljnih poslova danas (21.8.) u Briselu pokušavaju da zauzmu zajednički stav. „To neće biti lako“, rekao je Bernardino Leon, specijalni predstavnik Evropske komisije za južni Mediteran, koji se upravo vratio iz Egipta. Zadatak je težak: smanjiti napetosti između pristalica svrgnutog predsednika Mursija i snaga bezbednosti odnosno pristalica vlasti.

Kao odgovor na nasilje snaga bezbednosti prema demonstrantima prošle srede (14.8), nekoliko zemalja EU, kao što su Danska i Nemačka već su prekinule milionsku isplatu razvojne pomoći Kairu. Ministri inostranih poslova EU sada žele da razmotre zaustavljanje isporuka oružja i blokiranje novčane pomoći i kredita Egiptu. Konkretno, reč je o pet milijardi evra koje je EU prošle godine obećala Egiptu. Zajedno sa SAD, EU bi mogla da odbije ili bar odloži zahtev Egipta za kreditima od 3,6 milijardi evra kod Međunarodnog monetarnog fonda.

Nasilje u Egiptu

Nasilje u Egiptu

Na današnjem sastanku se traže vrhunske diplomatske veštine ministara spoljnih poslova. „Za EU nije lako da odluči o privremenom prekidu pomoći Egiptu“, kaže ekspert Jozef Janing iz Nemačkog društva za spoljnu politiku u intervjuu za DW. „S jedne strane, to bi oslabilo ionako slabe strukture civilnog društva. S druge strane, Evropljani ne mogu da sede skrštenih ruku, kao da se ništa nije desilo.“

Ograničeni uticaj EU

Koliko god da Evropska unija želi da izvrši pritisak, njene mogućnosti i uopšte mogućnosti Zapada da dovedu na okončanje nasilja, veoma su ograničene. Zemlje EU su najveće platiše fondova za Egipat. Od egipatsko-izraelskog mirovnog sporazuma iz 1979. egipatska vlada od SAD dobija godišnje 1,3 milijardi dolara.

Ali Egipat ima alternativu, nije upućen isključivo na podršku Zapada. Saudijska Arabija je u ponedeljak saopštila da su arapske zemlje spremne da nadoknade prekid isplate pomoći sa zapada – sa devet milijardi evra. „Arapske i muslimanske zemlje su bogate i ne ustručavaju se da Egiptu povećaju pomoć“, rekao je saudijski ministar spoljnih poslova princ Saud al-Faizal.

Koga Zapad podržava?

Arapski i muslimanski svet pomno prati kako se međunarodna zajednica ponaša u vezi sa situacijom u Egiptu. Evropljani i SAD su u poslednjih nekoliko nedelja pokušali da posreduju. Ali već posle prve runde razgovora gostima je bilo jasno da su u Kairu učtivo saslušali strane diplomate – ništa više od toga.

Umesto toga, general Abdel Fatah al-Sisi, je izjavio da je faza diplomatije završena. Egipat je ionako već otrpeo preterano strano mešanje. „Privremena vlada je razočarana zbog kritike Evropljana“, kaže Josef Janing. „Ona sebe vidi u ispravnoj borbi protiv terorizma i nasilja. Muslimansko bratstvo je takođe razočarano jer Evropljani nisu dovoljno oštro osudili vojni udar.“

U svakom slučaju, Evropljani ne mogu jednostavno zatvoriti oči pred onim što se dešava u Egiptu jer „Egipat je ključni partner, verovatno najvažniji partner u Mediteranu“, zaključuje Janing.

Autorke: Nina Haze / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković