EU protiv kiber-kriminala
29. mart 2012.
Svi već znaju kako izgledaju sumnjiva elektronska pisma u kojoj se od primaoca traži da upiše broj svog bankovnog računa kako bi mogla da mu se isplati premija na nagradnoj igri - ukoliko je osvoji. Ili poštu u kojoj se traži da preuzmemo neko nasledstvo ili nas uči kako da zaobiđemo plaćanje poreza. Komesarka EU Cecilija Malmstrem nabrojala je takve svakodnevne slučajeve u kojima je najbolja zaštita - da se takva pisma ni ne otvaraju. Ali, naravno da mi ne znamo unapred koja pisma su opasna a koja nisu.
„Internet-kriminal je u porastu i tamo gde nije tako uočljiv. Prodire u naše računare, naše bankovne račune i finansijske transakcije. Internet-zločinci su sve veštiji u prevarama sa kreditnim karticama ili krađom identiteta. Provaljuju naše korisničke šifre i lozinke i ulaze u naše naloge na socijalnim mrežama.“
Komesarka je navela i par brojki: svakog dana, ni manje ni više nego milion ljudi su žrtve krivičnih dela na internetu, a godišnja šteta iznosi 300 milijardi evra. Na crnom tržištu, brojevi kreditnih kartica se prodaju za samo jedan evro. Ali, najgora od svega jeste - stalna nesigurnost.
„Najveća šteta koju pravi internet-kriminal jeste širenje straha. Straha od kupovine preko interneta, straha od pristupa socijalnim mrežama, straha od normalnog korišćenja interneta - u tome što se ne usuđujemo da budemo slobodni onoliko koliko bismo želeli“, kaže evropska komesarka.
Centrala u okviru Evropola
Zbog tog nepoverenja, kupovina preko interneta čini samo vrlo mali dao čitavog trgovinskog obrta. Pojedine države EU i preduzimaju ponešto protiv kibernetičkog kriminala. Ali, različitim sredstvima i sa nejednakim uspehom. Komesarka Malmstrem smatra da borba protiv zločina na internetu mora biti zajednička stvar Evropske unije:
„Spojimo u jedan tim naše najpametnije glave. Neka one tragaju za trendovima organizovanog internet-kriminala, za njihovim mrežama i počiniocima. Zbog toga Komisija predlaže da se otvori Centar za borbu protiv zločina na internetu. On bi trebalo da bude centrala koja pomaže svim zemljama-članicama.“
Ovaj Centar bi trebalo da posluži i za odbranu od hakerskih napada na važne strukture i informacione sisteme EU te da suzbija širenje dečje pornografije. Prema predlogu Cecilije Malmstrem, Centar bi radio u sastavu Evropola, a počeo bi sa radom 2013. U sedištu u Hagu trebalo bi da radi 55 istražitelja Komisije, zemalja-članica EU i Evropola, a predviđen je godišnji budžet od 3,6 miliona evra.
Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković