EU pooštrava politiku prema Izraelu | Politika | DW | 19.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU pooštrava politiku prema Izraelu

Novac Evropske unije Izrael bi ubuduće mogao da dobija samo za područja unutar granica nastalih pre 1967. godine. Da li EU misli ozbiljno ili je reč samo o novim, mlakim pokušajima promene politike prema toj zemlji?

Ein Mitarbeiter des Bundeskanzleramtes ordnet am Donnerstag (27.08.2009) im Bundeskanzleramt in Berlin vor dem Besuch des israelischen Ministerpräsidenten die Fahnen. Foto: Klaus-Dietmar Gabbert dpa/lbn +++(c) dpa - Report+++

Symbolbild Flagge EU Israel

Izrael se uzbudio. Mediji pišu da Evropska unija bojkotuje njihovu zemlju, a poslanici u Parlamentu navode da su Evropljani „izvadili bič“. Šef vlade Benjamin Netanjahu je ocenio da je reč o pokušajima postavljanja granica Izraela ekonomskim pritiskom, a ne putem pregovora. O čemu se zapravo radi? Koju odluku je konkretno donela Evropska komisija?

Reč je o tome da će ubuduće, tačnije od početka 2014. godine, Izrael pre nego što dobije novac iz blagajne EU, morati da potpiše da ga neće trošiti na području Zapadnog Jordana, Istočnog Jerusalima ili na Golanskoj visoravni. Evropska unija je time vrlo jasno stavila do znanja da novac poreskih obveznika svojih građana neće više biti potrošen na razne projekte na područjima koja zapravo, pravno gledano, uopšte ne pripadaju državi Izrael. EU je time istovremeno jasno izrazila da se granice Izraela zapravo nalaze tamo gde su se nalazile pre Šestodnevnog rata 1967. godine. Naselja koja je Izrael gradio van tih granica su, prema međunarodnom pravu, zapravo ilegalna, a granice postavljene kasnije – nevažeće. Taj stav Evropska unija objavljuje u petak, 19.7. u odgovarajućem listu, čime će on ujedno postati i zvaničan.

Nova pravila, novi ugovori

Tajn: Nova pravila vražiće, nažalost, samo za nove ugovore između EU i Izraela

Tajn: Nova pravila vražiće, nažalost, samo za nove ugovore između EU i Izraela

Ta nova pravila vražiće, međutim, samo za nove ugovore sklopljene između Evropske unije i Izraela. Ugovori sklopljeni ranije, time neće biti pogođeni. „Lično bi mi bilo draže kada bi se ta pravila mogla primeniti i na ranije ugovore, ali to s pravne strane jednostavno nije izvodljivo“, kaže Aleksandra Tajn, nemačka poslanica u Evropskom parlamentu, ekspertkinja za Bliski Istok. To, naime, znači da će, uprkos tim novim pravilima, novac Evropske unije i dalje da odlazi u izraelska naselja na palestinskim područjima. „Treba naglasiti da niko ne želi da dođe do velikog sukoba ili prekida odnosa“, dodaje Tajn.

Slično mišljenje zastupa i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton. Ni ona ne želi da ceo slučaj dobije na prevelikoj važnosti ili težini. „Zapravo nije reč o ničemu novom. Tva pravila unose samo više jasnoće, a to da EU namerava da ih sprovede u delo, poznato je već mesecima, ako ne i godinama“, izjavila je portparolka Ketrin Ešton.

Koncern „Ahava“ ubuduće bez novca EU?

Nije sasvim jasno koliko bi tačno miliona evra sledećih godina trebalo da se slije u Izrael. U svakom slučaju ono što je poznato jeste da Izrael od Evropske unije traži mnogo novca – za razne naučno-istraživačke projekte, za saradnju na području obrazovanja, u sportu, za policiju… Novac, na primer, traži i kozmetički koncern „Ahava“. „Ta firma svoje proizvode proizvodi na području Zapadnog Jordana, na obali Mrtvog mora, a do sada je od EU u naučne svrhe već dobila milion evra“, kaže Aleksandra Tajn i dodaje da ona ipak polazi od toga da novi projekti tog koncerna od 2014. godine ipak više neće biti odobreni.

Ona objašnjava da Izrael, ako da od EU dobije novac, mora prvo da pošalje određene zahteve. No, prema mišljenju istoričara Tamara Amar-Dahla, mnogi Izraelci bi ubuduće mogli da odbiju da postavljaju takve zahteve budući da bi to onda značilo da su saglasni sa stavovima EU. „Izraelska vlada uopšte ne želi da raspravlja o tome da okupirana područja ne pripadaju Izraelu“, kaže on.

Izgradnju jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, indirektno podržavaju i poreske platiše EU

Izgradnju jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama, indirektno podržavaju i poreske platiše EU

Usprkos svemu, neki još uvek ne veruju da će Evropska unija prema Bliskom Istoku da promeni svoju politiku. „Sve to ide 'puževim korakom'. A to neće doneti nikakve promene kada je reč o mirovnom procesu na Bliskom Istoku“, smatra, na primer, Johen Hipler, docent na odseku politikologije na univerzitetu Esen/Duisburg. „To se nije dogodilo ni proteklih godina. No, taj korak bar simbolično stavlja do znanja da Evropska unija, uprkos svim protivrečnostima i napetostima po tom pitanju, ipak ponekad zaista misli ono što kaže“, dodaje Hipler.

Bez novih konkretnih planova

Sledeće mere koje Evropska unija namerava da preduzme protiv izraelskih naselja i delovanja na okupiranim područjima, međutim, još uvek nisu na vidiku. Već godinama traje diskusija o tome da li bi proizvode proizvedeni na tim područjima trebalo posebno označiti. U mnogim zemljama EU još uvek na vinima ili kozmetičkim proizvodima, pomorandžama ili maslinama stoji nalepnica „Made in Israel“, iako su ih izraelska preduzeća proizvela na okupiranim teritorijama.

Evropska unija sada ispituje da li se time poštuju prava potrošača, s obzirom na to da poreklo nekog proizvoda koji se prodaje u Evropskoj uniji mora da bude jasno navedeno. Istovremeno, moraju da se preispitaju pitanja vezana za plaćanje carine na te proizvode. Samo, kada će EU taj problem zaista ozbiljno početi da rešava – na to pitanje ne može da pruži odgovor ni Aleksandra Tajn.

Autori: Klaus Jansen / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković