1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU odlučnija u borbi protiv silovanja

Evropska unija preporučuje svakoj zemlji članici da na svakih 10.000 stanovnika ima takozvanu Žensku kuću, prostor u kojem mogu da se „sklone“ i u njemu makar privremeno žive žene koje su izložene nasilju u porodici.

Silovanje - najbrutalnije nasilje nad ženama

Silovanje - najbrutalnije nasilje nad ženama

Osim toga, tzv. krizni centri bi trebalo da budu prvo mesto u kojem silovana žena može da potraži pomoć. Turska, zemlja koja želi u EU, daleko je od ovih preporuka, i zato su tamošnje organizacije za zaštitu žena pokrenule inicijativu.

Silovanje je jedan od najbrutalnijih oblika nasilja nad ženama. Bilo gde u svetu je teško saznati koliko je tačno žena silovano, u Turskoj pogotovu.

Organizacija za zaštitu žena u Turskoj, Amargi i još 30 ženskih udruženja pokrenule su inicijativu „Ženska platforma protiv seksualnog nasilja“ sa ciljem da se donese zakon koji će bolje suzbijati silovanja. Osim toga, traži se poboljšanje mreže kriznih centara. Ilku Ertan iz Amargija kaže:

„Žena kao žrtva seksualnog nasilja je individua. Kada ode u krizni centar posle silovanja, odmah dobija pomoć psihologa koji su specijalno za to obučeni. Veoma je važno da žrtva seksualnog nasilja prvo razgovara sa stručnim licem.“

Uloga kriznog centra, presudna!

Symbolbild Kindesmissbrauch Vergewaltigung Vernachlässigung

Silovane žene su često traumatizovane, mnoge se plaše da odu u policiju, i zbog toga najčešće ne prijavljuju šta im se desilo.

„U kriznom centru se vodi računa o tome da žena da izjavu policiji tek kada je spremna za to. I ginekološki pregled se vrši tek onda kada žena to može da podnese“, kaže Ilku.

Za žene koje su silovane je posebno teško da idu od vrata do vrata, od ustanove do ustanove. Ako mogu da se obrate kriznom centru, i onda sa jednog mesta pokrenu sve što je neophodno, kako bi silovatelj bio uhvaćen – onda će se pre odlučiti da prekinu ćutanje.

Istraživanja u Turskoj pokazuju da se 70 odsto silovanja dešava u porodici, u komšiluku ili krugu poznatih osoba. I to je razlog zbog kojeg žene ne žele da prijave počinioca.

Ima i drugih razloga...

Postoji još jedan razlog zbog kojeg je problem silovanja u u Turskoj, naročito kompleksan, kaže aktivistkinja Esen Ozdemir:

„Silovanje je u Turskoj jedino krivično delo kod kojeg žrtva mora da iznese dokaze. To je tragikomično. Vi ste žrtva i vi morate da dokažete krivicu onoga koji je nad vama počinio krivično delo. Kada ste žrtva razbojništva ili krađe - ne morate ništa da dokazujete. Provalnik mora da dokaže da nije počinio ono za šta ga optužuju. U našem pravnom sistemu žena mora da dokaže da je silovana. To je veoma teško za žrtvu, retko kada imate svedoke za silovanje.“

Silovanje je krivično delo zbog kojeg se mnoge žrtve stide. I među aktivistkinjama u pokretu žena u Turskoj, ovakve stvari se nerado nazivaju pravim imenom. Ilku Ertan, govori iz iskustva:

„Kada im kažem o čemu se radi i kada govorim o kriznom centru protiv silovanja, oni mi predlažu ga nazovem krizni centar protiv seksualnog nasilja. Kako ne bi provocirali. Ljudima je neprijatno da javno izgovore reč – silovanje.“

autori: H. Kodžiu, D. Roščić

odg. urednik: N. Jakovljević

  • Datum 16.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LXWy
  • Datum 16.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LXWy