EU nije samoposluga za Grčku

O krizi u Grčkoj i posledicama po EU, list Ekspres iz Kelna piše:

„Tek što je vlada u Atini usvojila drastičan program štednje, mnogi Grci su zapretili izlaskom na barikade. Očigledno još nisu shvatili da je zemlja pred bankrotstvom i da im ne preostaje ništa drugo nego da stegnu kaiš. Grčka je suviše dugo živela preko mogućnosti – na kredit, naravno. Sada je igra završena. Ne vidi se zašto bi EU platila ceh za lošu privrednu situaciju za koju su najvećim delom krivi sami Grci. Pomoć - da, ali nikakav blanko ček. Evropska unija nije samoposluga u kojoj bi mogao da se podiže novac bez ikakvih obaveza. Onaj ko to nije shvatio nema šta da traži u evropskom klubu.“

O istoj temi list Vestdojče algemajne cajtung piše:

„Mere štednje koje je usvojila vlada premijera Jorgosa Papandreua, najviše je što zemlja trenutno može da prihvati. Ukoliko bi još povećala poreze i još smanjila zarade došlo bi do socijalnih potresa nesagledivih razmera, a bio bi zaustavljen, ionako slab privredni oporavak. U tom slučaju, teško bi bilo izbeći državni bankrot. Za Grčku i EU velika je sreća što je na čelu vlade Papandreu. Ne samo da mu je uspelo da uvede mere štednje, nego je i uverio sunarodnike u njihovu neophodnost. Grčkoj sada nije potrebno samo dosledno sprovođenje tih mera, nego joj je potrebna i politička podrška partnera u EU. Zemlja se ne bori samo sa velikim dugom, nego je već nedeljama i na nišanu špekulanata koji na novčanim tržištima nastoje da izazovu bankrot Grčke i na tome dobro zarade.“

Komentator lista Velt probleme Grčke razmatra u širem kontekstu:

„(Uprkos usvojenom programu štednje) problemi nisu rešeni – ni za Atinu, ni za EU. Naime, jedno je najaviti program štednje, a drugo sprovesti neophodne strukturalne reforme. I tu nije kraj – i druge evropske zemlje imaju budžetske deficite koji su na rubu neodgovornosti, a da pri tom Evropska komisija nije odlučila kako će ubuduće postupati prema grešnicima. Ostaje nerešeno kako Evropa misli da očuva evrozonu, a da ne koordiniše poresku i ekonomsku politiku? Pri tom su građani u zemljama članicama, pre svega u Nemačkoj, sve manje spremni da Briselu prepuste još više vlasti. Sve dok na ta pitanja ne bude jasnog odgovora teško će biti proglašavati sumnjičavost Nemaca prema evru i Evropskoj uniji za histeriju.“

Najzad, berlinski Tagesšpigel piše:

„Da li će MMF priskočiti u pomoć ako Grci ne budu mogli sami da izađu na kraj sa svojim problemima, da li će biti osnovan Evropski monetarni fond pod okriljem Evropske centralne banke, da li će morati više da se usklađuje ekonomska politika u evrozoni – to su samo trenutno teorijska pitanja. Na njih je potreban hitan odgovor – najkasnije na sledećem sastanku na vrhu EU krajem meseca. Uvođenje zajedničke valute bez jedinstvene poreske i ekonomske politike nesumnjivo je urođena mana evra. Greška koja dugo nije bila od značaja samo zbog privrednog uspona tokom proteklih godina.“

Teško do sankcija protiv Irana

List Handelsblat komentariše nastojanja da se uvedu oštrije sankcije protiv Irana:

„U Vašingtonu i Berlinu ne bi trebalo više da imaju bilo kakve iluzije – nove sankcije teško je uvesti jednostavno zbog toga što mnoge vlade ne dele naše mišljenje u sporu oko iranskog nuklearnog programa. Istina, u većini zemalja teheranski režim nije baš cenjen. Ali, mnoge zemlje nisu zabrinute za sudbinu Izraela u meri u kojoj smo mi zabrinuti. Pored toga, mnoge zameraju Zapadu dvoličnost. Nuklearno naoružanje Pakistana i Indije prihvaćeno je bez većeg otpora, a i pet nuklearnih sila malo je šta učinilo kada je o razoružanju reč.“

Neće biti „propasti“ Ukrajine

U ukrajinskom parlamentu 243 od 450 poslanika izrazilo je nepoverenje vladi Julije Timošenko i tako će „diva narandžaste revolucije“ morati da napusti mesto predsednice vlade, piše Frankfurter algemajne cajtung i zaključuje:

„To omogućava predsedniku Viktoru Janukoviču da obrazuje novu koaliciju na čelu sa njegovom Strankom regiona. To neće biti „propast Ukrajine“ kako Timošenkova upozorava otkako joj je izglasano nepoverenje. Naprotiv, borba oko vlasti koja je proteklih godina paralisala zemlju time bi mogla biti okončana. Pobednici narandžaste revolucije iz 2004. godine – Timošenkova i Juščenko – se povlače. Glavni uzrok njihovog neuspeha je neodgovorno rivalsko nadmetanje. Tako je propuštena velika prilika i izgubljeno je dragoceno vreme.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković