EU: Nije „štednja“ nego „rast“ | Evropa | DW | 22.05.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU: Nije „štednja“ nego „rast“

Ljudima u evro-zoni je dosta štednje. Parole o privrednom rastu su dobrodošle, ali kako do njega doći? Štednjom, reformama ili novim zaduživanjem? Na vanrednom samitu EU 23.5. trebalo bi da se odgovorni na takva pitanja.

Od 2007. do danas, privredni učinak Grčke smanjio se za petinu. Nije ni čudo što će i pored štednje i otpisa dugova, dugovi te zemlje sledeće godine ponovo da se popnu na 160 odsto bruto društvenog proizvoda. Za mnoge je ova zemlja najbolji primer za to da krizni menadžment nemačke kancelarke Angele Merkel nije uspeo.

To se ogleda i u rezultatima poslednjih izbora, smatra socijaldemokratskipolitičar Gernot Erler. „Politika štednje je višestruko kažnjena - u Holandiji, Rumuniji, naravno u Grčkoj i evo sada i u Francuskoj“, kaže Erler.

Ključ rasta - veća konkurentnost (ili nema dodatnog novca)

Fransoa Oland i Angela Merkel

Fransoa Oland i Angela Merkel

Predsednički izbori u Francuskoj su malo promenili uobičajenu terminologiju. „Štednja“ je izašla iz mode; sada je mnogo omiljenija reč „rast“. Prošle nedelje, nemačka savezna vlada je čak razradila i okvire za novi paket rasta. Tu piše da je ključ rasta veća konkurentnost, a za to su potrebne strukturne reforme. Drugim rečima: nema dodatnog novca.

Opozicija je vladinu izjavu proglasila za puku retoriku, jer veća konkurentnost znači i dalje smanjivanje dohotka, a strukturne reforme znače i fleksibilnije tržište rada, što će u kriznim zemljama dovesti do još veće nazaposlenosti. Pri tome je nemačka vlada ponudila i nešto konkretno: na primer, sredstva Evropske investicione banke i strukturnog fonda EU. U takozvanim sturkturnim ili kohezionim fondovima, čiji je smisao nadoknađivanje pada rasta u okviru EU, nakupila se lepa svota.

„Mnoge države-članice su poslednjih godina zatražile novac, i on im je i odobren. Na kraju one taj novac nisu uzele. Posledica je 250 milijardi na ime tih zahteva, koje nisu podignute“, kaže Aleksandar Alvaro, potpredsednik Evropskog parlamenta. Može se reći da zemlje sa posrnulom privredom nisu u stanju da uzmu postojeća sredstva. Drugo objašnjenje glasi: te zemlje finansijski stoje toliko loše da ne mogu da polože sopstveno učešće koje je potrebno da se podigne novac. A to je četvrtina potrebne sume.

Oland traži brz razvoj

Za novog francuskog predsednika Fransoa Olanda, sve to predugo traje. On traži brz razvoj kako bi zemlje koje su u škripcu bile u stanju da vrate svoje dugove. Pri tome izgleda da su mu sva sredstva dobra: i povećanje poreza za bogate, i evroobveznice - i novo zaduživanje.

Krugman: Evropski krizni menadžeri uništavaju štednjom

Krugman: Evropski krizni menadžeri uništavaju štednjom

Tako daleko, međutim, nemačka opozicija ne želi da ide. „Dugovi“ su u nemačkom jeziku toliko ružna reč, da bi socijaldemokrate radije uvele porez na finansijske transakcije kako bi finansirale rast.

Stručna podrška političarima koji polažu na rast stigla je sa druge strane Atlantika. Nobelovac Pol Krugman rekao je da su evropski krizni menadžeri ljudi koji štednjom - uništavaju. On smatra da je uverenje da štednjom može da se pokrene privreda - sasvim pogrešno. No, za razliku od štednje, rast ne može da se naredi. A ni da uspe baš za tako kratko vreme.

Autori: Žang Dangong / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković