EU nema plan B za Grčku

Nemački ministar Volfgang Šojble je na poslednjem susretu ministara finansija zemalja Evropske unije u Luksemburgu, odgovarajući na pitanje novinara: „šta ako Grci ne usvoje novi paket mera štednje“, rekao nešto krajnje neočekivano:

„Odluka je na Grčkoj i mi ćemo svaku odluku poštovati. Mi savetujemo da se ide putem koji je dogovoren, ali imamo razumevanje za svaku odluku. Mi smo spremni na sve.“

Neophodno da se Grčka suoči sa realnošću

Ova poslednja rečenica nemačkog ministra trebalo bi da deluje umirujuće, ali ona ne znači ništa drugo nego sledeće: finansijski stručnjaci se već duže vreme bave mogućim scenarijima u slučaju da Grčka zaista bankrotira. Doduše, u Briselu o tome ne rado govore, zato se uvek iznova ponavlja rečenica:

„There is no plan B.“

Nema plana B koji bi sprečio bankrot te članice evro-zone. Ako grčki parlament ne odobri mere štednje, nema međunarodne finansijske pomoć i Grčkoj je za par dana bankrot neminovan. Zato ni predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ne vidi drugu alternativu:

„Država ne može godinama da živi iznad svojih mogućnosti. Grčka se konstantno odupirala kriterijumima Pakta stabilnosti. Nadam se da će se suočiti sa realnošću i izabrati pravi put, kako bi izašli iz ove krize.“

Plan D, plan D…

Situacija je dramatična. Ako se Atine ne obaveže na dodatne mere štednje, Evropa će morati brzo da reaguje, ali mesta za špekulacije nema, kaže austrijski kancelar Verner Fajman: „Šta će biti, ako se to dogodi ili ne dogodi? Oni bi trebalo da imaju plan C ili plan D. U politici morate da pokažete odgovornost, a to znači se ne sme mnogo špekulisati.“

Autori: Leon Štebe, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Demonstrantima svejedno šta premijer govori

Premijer Grčke Jorgros Papandreu nije imao drugog izbora, nego da juče tokom debate u parlamentu brani vladin paket mera štednje: „Poslušajte šta vam kaže duša i patriotska savest. Vaša saglasnost je poslednja šansa da ova zemlja ponovo stane na noge.“

Demonstrantima koji negoduju nove mere štednje je svejedno šta premijer govori. Ne zanimaju ih spasonosni krediti. Argument: više nema gde da se uštedi.

Opozicija nema nameru da podrži mere štednje

Jedno je sigurno, dodatne mere štednje pogodiće sve građane. Razni porezi će biti uvećani, poput poreza na motorna vozila. Uvode se i takozvani solidarni doprinosi, koje će ubuduće morati da plaćaju svi koji zarađuju preko 1.000 evra mesečno. To bi državnu kasu trebalo da potkrepi sa dodatnih 28 milijardi evra godišnje. Prodajom državne imovine bilo da je reč o nekretninama, zemljištu ili udelu u nekim firmama, vlasti u Atini bi da obezbede još 50 milijardi.

Opozicija, pre svega konzervativci nemaju nameru da podrže vladine mere štednje. Drugim rečima, glasanje u parlamentu biće napeto. Neizvesno je i kako će glasati pojedinci u vladajućoj socijaldemokratoj partiji PASOK. Iako ima većinu, 155 od 300 poslaničkih mesta, Papandreu očekuje da će biti onih koji bi se mogli oglušiti o njegove apele.

Autori: Štefen Vurcel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković