1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU nema novi, „tajni plan“ za BiH

Ocenjujući da pitanja Srbije i Kosova kao i problem oko imena Makedonije i dalje zahtevaju veliku pažnju, evropski zvaničnici kada je reč o BiH, prvenstveno očekuju da politički lideri u toj zemlji odgovore na ponude EU.

„Ne postoji novi ili tajni plan kada je u pitanju odnos međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini“, kaže za Dojče vele izvestilac Evropskog parlamenta za BiH Doris Pak. Komentarišući ocene onih koji tvrde da će se, posle pojačanog pritiska i postizanja dogovora između Beograda i Prištine, fokus EU i SAD sada prebaciti na rešavanje političke krize u BiH, Pak objašnjava da oba dela regiona i dalje zahtevaju podjednako pažnju, ali da isti scenario i „ povećani pritisak“, u BiH nije upotrebljiv:

Doris Pak: Povećani pritisak nije upotrebljiv u BiH

Doris Pak: Povećani pritisak nije upotrebljiv u BiH

„Naš pritisak može da bude samo verbalni, jer ako im uzmemo novac predviđen za projekte to ide samo na štetu građana. Mi nemamo instrumente da ih nateramo da shvate šta moraju da urade. Nisu ispunili uslove da dobiju Sporazum o stabilizaciji i proširenju, niti su završili slučaj 'Sejdić-Finci'. Pritisak je da urade to. Sa Srbijom i Kosovom pritisak je bio da, na osnovu rezultata dijaloga, dobiju početak pregovora. Dakle pritisak je isti. Ako uradite nešto, napredovaćete na putu ka Evropskoj uniji. Ali u Bosni i Hercegovini se to ne oseća kao pritisak, kao da političari u BiH ne žive u realnoj situaciji, inače bi razumeli kako da krenu napred i bar nešto reše.“

Kacin: BiH ostaje jedini strukturni problem regiona

I dok Pakova ocenjuje da situacija u Bosni i Hercegovini  „nikada nije bila tako loša kao poslednjih meseci“ i poziva tamošnje političare da podnesu ostavke ukoliko nisu dovoljno „inteligentni i spremni da urade ono za šta su izabrani“, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin za Dojče vele kaže da je BiH okružena „pozitivnim primerima evrointegracija Hrvatske, Srbije i Crne Gore“ i da, ukoliko primena sporazuma Beograda i Prištine „prođe glatko“, jedini strukturni problem na Zapadnom Balkanu ostaje BiH:

„Veliki su izazovi za BiH. Dejtonski ustav je stvorio nefunkcionalne institucije koje ne mogu da sprovode reforme koje proističu iz pregovora o članstvu. Lideri BiH moraju da urade nešto da bi došlo do promene, ali pre svega moraju da se odazovu na pritisak domaće javnosti, a Evropska unija će im u tome pomoći.“

Jelko Kacin: BiH je okružena pozitivnim primerima evrointegracija

Jelko Kacin: BiH je okružena pozitivnim primerima evrointegracija

Vajt: Makedonija trenutno veći problem za EU

Da nije izgledno da će se fokus Evropske unije, bar ne pre primene sporazuma, pomeriti sa Srbije i Kosova, a da zatim sledi pitanje koje EU „trenutno više zabrinjava“, a to je pitanje imena Makedonije, smatra evropski analitičar Nikolas Vajt. On, međutim, kaže da je nova strategija za BiH neophodna: „U srednjoročnom periodu međunarodna arhitektura oko BiH mora biti promenjena. Ona sada nije održiva i ne bi bilo iznenađenje da dođe do nove strategije i novog kursa  međunarodne zajednice. Ali skeptičan sam prema ideji da je to trenutno prioritet, možda su u pitanju tek želje.“ Vajt zaključuje da Evropska unija mora ponovo da razmisli kako da angažuje sa političarima BiH, a lokalne lidere upozorava da je gotovo sa politikom čekanja da rešenje u Bosnu i Hercegovinu dođe spolja.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković