1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

EU neće dozvoliti novo crtanje granica

„Neki u Srbiji smatraju da je dugoročni cilj Albanaca – velika Albanija, dakle ujedinjenje Albanije sa Kosovom. Ali i Beograd planira dugoročno. Neizgovorena srpska politika glasi: priznanje za teritoriju.“

default

„Evropska unija se uvek nalazi u nekoj krizi, ali gledana spolja, ona ostaje atraktivna“, piše stručnjak za Balkan Mihael Martens u komentaru „Posle Mladića“ objavljenom na naslovnoj strani Frankfurter algemajne cajtunga, i objašnjava da malim zemljama „Hrvatskoj, Bosni, Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji i Albaniji, nije stalo samo do novca kome se nadaju iz Brisela, već i do pripadnosti zajednici evropskih demokratija“.

Autor objašnjava da je u Evropskoj uniji neosporno da je zapadni Balkan deo Evrope, ali da o daljim perspektivama nema jedinstvenog stava, i konstatuje da region, i kada u njemu vlada mir, daje povoda za zabrinutost. „To najmanje važi sa Hrvatsku, koja ionako ne voli da se svrstava u Balkan, a svoju pripadnost dvojim južnoslovenskim državama sa pečatom Beograda u dvadesetom veku, smatra istorijskom havarijom. Hrvatska je za članstvo u EU opremljena bar toliko dobro koliko su to bile Bugarska i Rumunija kada su primljene 2007. To, doduše, nije kompliment.

Mihael Martens

Mihael Martens

Nešto istočnije, situacija se komplikuje. Srbija, sa sedam i po miliona stanovnika najveća od zemalja koje žele prijem u EU, izručenjem generala Mladića učinila je manju uslugu Evropskoj uniji nego sebi samoj. Pomisao da samozvana ključna država na Balkanu nije mogla da pronađe najtraženijeg čoveka Evrope, bila je bar toliko strašna kao i pretpostavka da ona to nije htela. Unutarsrpska trvenja ostaće zanimljiva za istoričare, ali ona su politički okončana. Država svom snagom stremi ka EU. Čak je i nekadašnji ultranacionalista Tomislav Nikolić navukao proevropsku, jagnjeću kožu kada je shvatio da su pogledi većine Srba upereni u zapadnu Evropu i da će veliki novac za Srbiju doći iz Brisela, a ne iz Moskve.

Ali, najvažnije pitanje kada je reč o putu Srbije ka zapadu – nije razjašnjeno. Zvanični Beograd tvrdi da nikada neće priznati nezavisnost Kosova. A i zašto bi, kada to nije učinilo ni pet od 27 zemalja EU? Kosovsko-srpski dijalog, započet pod vođstvom EU, zbog toga nije samo test evropske zrelosti Srbije i Kosova. On stavlja na probu i sposobnost EU da uspostavlja red u najbližem susedstvu.

Neki u Srbiji smatraju da je dugoročni cilj Albanaca – velika Albanija, dakle ujedinjenje Albanije sa Kosovom. Ali i Beograd planira dugoročno. Neizgovorena srpska politika glasi: priznanje za teritoriju. Beograd bi se formalno odrekao ionako izgubljenih delova Kosova sa većinskim albanskim stanovništvom i prepustio tamošnje srpske enklave njihovoj sudbini, u nadi da će zauzvrat moći da dobije sever Kosova. Ista sudbina bi – uz odobrenje međunarodne zajednice – trebalo da zadesi i polovinu Bosne kojom dominiraju Srbi“.

Autor dalje navodi da zvanično Kosovo ne želi da čuje za takve „kompromise“, kao i da Evropska unija neće dozvoliti novo crtanje granica u jugoistočnoj Evropi i zaključuje: „Na Balkanu je trebalo da nastanu multietničke države – a nastale su zamrznute demokratije. Fokusiranje na multietničke modele i kolektivna prava naroda produbilo je jaz među tim narodima, umesto da ga premosti. Izlaz mora da glasi: građanska prava, građanska prava, građanska prava“.

Skandal u Crnoj Gori

Špigel onlajn prenosi: Novine u Crnoj gori pišu o „skandalu“ i „diplomatskoj sramoti“: nemački ambasador u Podgorici je na fudbalskoj utakmici Crna Gora – Bugarska sedeo usred navijačke tribine gostiju. Peter Plate nije bodrio domaćine, već goste. A crnogorska štampa piše da se on, otkako je došao u Crnu Goru, ionako ponaša kao artiljerijski komandant kome je naređeno da određeno područje sravni sa zemljom. Pišu i da ovaj diplomata svim silama nastoji da spreči prijem Crne Gore u EU. Platea je u zaštitu uzeo šef Nacionalnog saveta za evropske integracije, Nebojša Medojević, koji je od vlade zatražio da se izvini nemačkom amabasadoru. „Medijski napadi na ambasadore uticajnih evropskih zemalja ugrožavaju evropske integracije Crne Gore“, rekao je Medojević za „Vijesti“. Plate u sredu u Podgorici nije želeo da se izjasni o prašini koja se digla oko njegove ličnosti.

Nekima je i 30 km/h mnogo

Nekima je i 30 km/h mnogo

Ograničenje brzine na 30 km/h

Minhenski nadregionalni dnevnik Zidojče cajtung se u podužem članku bavi diskusijom koja u Nemačkoj sve više uzima maha: nedavno je predloženo da se u velikim nemačkim gradovima uvede generalno ograničenje brzine na 30 km/h – između 22 sata i 6 sati ujutro. Crno-zelena vlada u Frankfurtu bi to sada želela da uvede – Frankfurt bi bio prvi nemački grad sa ovakvim režimom saobraćaja.

Ima toga delimično i u drugim gradovima, na primer, u trećini berlinskih ulica važi ograničenje od 30 km/h. U Minhenu je propao pokušaj da se uvede generalno ograničenje brzine na 30 umesto sadašnjih 50 km/h. Frankfurtske vlasti obrazlažu samo zdravstveni m argumentima i tvrde da je buka – štetna. Pri tome se pozivaju na podatke Svetske zdravstvene organizacije prema kojima noćna buka iznad 55 decibela primetno povećava rizik od oboljenja srca i krvnih sudova. Telo u takvim situacijama luči hormone stresa, čak i kada stanovnici misle da su se navikli na uličnu buku.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM