EU još uvek atraktivna za zemlje Balkana | Politika | DW | 26.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

EU još uvek atraktivna za zemlje Balkana

Sigurno je da je EU, kao zajednica vrednosti, ali i kao zajedničko tržište, atraktivna za ljude koji žive na Balkanu, i to će tako i ostati“, ocenjuje za DW Nikolaus Lambsdorff, čovek zadužen za Balkan u nemačkoj vladi.

Nemačka je trenutno najaktivnija zemlja Evropske unije na području jugoistočne Evrope. Zbog čega se Nemačka angažuje na Balkanu? Odgovor je jednostavan. Zato što je to u nemačkom interesu, kaže za Dojče vele Nikolaus Graf Lambsdorf, opunomoćenik nemačke vlade za jugoistočnu Evropu, Tursku i zemlje EFTA-e (Evropske zone slobodne trgovine).

„Nemačka se snažno angažovala da stabilizuje region nakon četiri rata koje je započeo Slobodan Milošević. Najpre se založila za povratak mira. U Nemačkoj smo imali 400.000 izbeglica iz Bosne i Hercegovine, koje su se najvećim delom vratile u svoju zemlju. Mi smo zemlja sa najviše stacioniranih vojnika na Kosovu, u okviru međunarodnih mirovnih trupa Kfor. Finansiramo i brojne evropske i međunarodne projekte i prisutni smo u tim zemljama kako politički tako i ekonomski. To je u nemačkom interesu, to je nemačko susjedstvo.“

Nikolaus Lambsdorf na konferenciji o Srbiji koju je u martu 2012. organizovao Dojče vele

Nikolaus Lambsdorf na konferenciji o Srbiji koju je u martu 2012. organizovao Dojče vele

Nikolaus Lambsdorf dodaje da u Berlinu sada razumeju šta se dešava u zemljama Zapadnog Balkana i da žele da „uspešno zaokruže politiku, koja je počela naporima za stabilizaciju zemalja tog regiona“. Ali, London, Pariz ili Rim prilično su uzdržani kada je u pitanju Zapadni Balkan. Zbog čega ne postoji zajednički interes na pomirenju celog regiona?

„Naravno da unutar članica Evropske unije postoje različiti interesi“, kaže Lambsdorf i dodaje: „Mi sarađujemo zajedno sa velikim zemljama kao što su Velika Britanija, Francuska ili Italija, a da ne govorimo o SAD. U stalnom smo kontaktu, imamo institucije i tela u okviru kojih se stalno susrećemo kako bismo dogovorili i realizovali zajedničku politiku. Ali to je tako. Na Nemačku se gleda kao na najveću, najvažniju, a ponekad i kao na najbogatiju zemlju u regionu. Uz to se vežu razna očekivanja koja nekada i nisu realna.“

Pritisak koji ljude tera na migraciju

Dužnička kriza u Evropi odražava se, na žalost, i na Zapadni Balkan, dodaje Lambsdorf. „Na žalost, zemlje Zapadnog Balkana imale su svoje ekonomske probleme i pre ove krize. Nedostaju radna mesta, nedostaju investicije. To sve više dovodi do socijalnih problema u većini zemalja Zapadnog Balkana i do pritiska koji ljude tera na migraciju. Sve to otežava usmeravanje tih zemalja ka EU, a njihovim političarima otežava sprovođenje neophodnih reformi“, smatra Lambsdorff i dodaje:

„O problemima koje sada imamo na Zapadnom Balkanu, ranije smo mogli samo da sanjamo. To važi za svaku pojedinačnu zemlju, bez obzira na to kako teška ili različita situacija u njima vlada. Sigurno je da je Evropska unija, kao zajednica vrednosti, ali i kao zajedničko tržište, atraktivna za ljude koji tamo žive i to će tako i ostati.“

Autorke: Dunja Dragojević / Jasmina Roze
Odgovorni urednik: Ivan Đerković