EU izbor dobar i za Zapadni Balkan?

Evropska unija je sinoć (19.11.) odlučila ko će je predstavljati i voditi u budućnosti. Dosadašnji belgijski premijer Herman van Rompuj izabran je za prvog stalnog predsednika Saveta EU, sa mandatom na 2,5 godine. Evropski lideri u prvi plan ističu iskustvo u pravljenju kompromisa, koje je premijeru Belgije i te kako bilo potrebno u vođenju sopstvene zemlje. Drugi se pak pitaju da li je, do sada ne preterano eksponirani, Van Rompuj pravi „profil“ za budućeg predsednika EU. On kratko odgovara:

„Samo je jedna profil moguć kada je u pitanju budući predsednik evropskog saveta, a to je onaj koji se sastoji od dijaloga, jedinstva i akcije.“

Ketrin Ešton za politiku „tihe diplomatije“

I dok je Herman van Rompuj i pred sastanak evropskih lidera glasio za favorita u trci za tzv. prvog predsednika EU, čak i po kladioničarskim kvotama, nominacija Britanke Ketrin Ešton za visoku predstavnicu za spoljnu i bezbednosnu politiku, bila je iznenađenje za sve - pa i za nju samu, s obzirom na to da nije, kao Rompuj, imala već unapred pripremljen slavljenički govor.

Dosadašnja komesarka EU za trgovinu kaže da je ponosna što je prva izabrana na funkciju šefa diplomatije Evropske unije, da je posebno ponosna što je to mesto pripalo ženi, te da će, zamenivši Havijera Solanu i komesarku za spoljnu politiku Benitu Ferero Valdner, nastaviti politiku „tihe diplomatije“:

„Diplomatije odlučne da dobije odgovore koji su nam potrebni, ali i da uspostavi odnose kakve Evropa mora da ima. To je stil kojim sam se vodila do sada kao komesar za trgovinu, i to je stil kojim ću nastaviti da radim najbolje što mogu za Evropu.“

Nominaciju Ketrin Ešton, koja pored funkcije visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU, dobija i mesto potpredsednice Evropske komisije, još treba da potvrdi Evropski parlament. I ona i Rompuj bi na dužnost trebalo da stupe 1. decembra.

Profil evropskog političara za Zapadni Balkan

Iako je novi predsednik Saveta EU, neposredno posle izbora na tu funkciju, istakao da se „nada da će se za 2,5 godine njegovog mandata EU proširiti i u svoje redove primiti nove zemlje, koje ispunjavaju uslove za to“, kada je reč o evropskoj politici prema Zapadnom Balkanu, analitičari u Briselu tu ne očekuju velike promene.

Međutim, dok se u samoj Uniji sada raspravlja o tome da li su profili novih čelnika baš ono što je Evropi bilo potrebno iznutra, ali i prema spolja, profil koji bi bio najbolji za buduće odnose EU sa zemljama Zapadnog Balkana je jasan, kaže za Dojče vele, potpredsednik Međunarodne krizne grupe Alen Deletroz:

„Neko ko će biti jak, ljubazan u javnosti, ali istovremeno odlučan u razgovorima sa političarima sa Zapadnog Balkana, biće odličan evropski izbor i za Zapadni Balkan. Neko ko će biti istrajan da podseća i EU i Zapadni Balkan na osnovne vrednosti Evrope - biće dobar za Balkan. Neko ko će zemlje tog regiona podsetiti da ne mogu da se igraju sa svojim susedima, a da sa druge strane tvrde da žele postanu deo velike Unije, sastavljene od 500 miliona ljudi, od toliko nacija i jezika.“

Deletroz ipak smatra da će promene na čelu EU za zemlje Zapadnog Balkana postati bitnije onoga trenutka kada zemlje pristupe Uniji, dok se će za sad one najviše posla i dalje imati sa komesarom za proširenje.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković