EU ili ASEAN: Koji model je bolji?
4. novembar 2017.
U istoriji regionalne integracije 1967. godina je bila posebna. Osnovana je Asocojacija nacija jugoistočne Azije ASEAN, a tadašnja Evropska ekonomska unija (EWG) okončala je prvu fazu duboke integracije, stvaranjem carinske unije sa zajedničkim carinama za mnoga industrujska dobra. Od tada je Evropska komisija kompetentna za takozvane GATT pregovore o ukidanju carina.
Ta zajednička politika je tokom godina dalje građena. Od zone za slobodnu trgovinu, preko carinske unije i zajedničkog tržišta (slobodan protok kapitala, a kasnije i radne snage) EU se razvila u ekonomsku zajednicu sa mnogo novih kompetencija za Komisiju. Monetarna unija je trebalo da doprinese snažnijoj integraciji. Istovremeno je u uniju prihvaćeno mnogo novih članica.
Iskušenje pre 20 godina: Kriza u Aziji
Potpuno drugacije nego što je bilo sa ASEAN. Zajednička carina i carinska unija bili su nemogući zbog razlika između Singapura koji je imao takoreći bescarinski status i zemalja sa strogim carinskim kontrolama, poput Indonezije ili Filipina. Pokušaji zajedničke industrijske politike, vezane za proizvode od regionalnog značaja, nisu uspeli. Sekretarijat ASEAN u Džakarti ostao je na nivou foruma za diskusiju. Nisu mu poverena nikakva veća ovlašćenja.
Ipak ASEAN je zahvaljujući privrednoj dinamici regiona hvaljen kao prototip integracije koju diktira tržište, za razliku od institucionalizovanog modela EU. Šok je došao 1997. godine kada je finansijska tržišta pogodila teška kriza zbog spekulacija u vezi sa tajlandskim bahtom, zbog čega je zemlja bačena na kolena. Zajednica ASEAN je to nemoćno posmatrala i pritom morala da računa da bi slično moglo da zadesi i privrede drugih zemalja članica.
Iskušenje pre 10 godina: Svetska finansijska kriza
Od tada je uvrežena teza da samo duboka integracija grupe zemalja može pozitivno da utiče na finansijska tržišta i zaštiti svaku zemlju članicu. Ali pitanje je da li je zaista tako. EU nije bila u stanju da spreči finanisjku krizu u Grčkoj. Bez pomoći Evropske centralne banke (ECB) i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Evropska komisija ne bi ništa uspela da uradi svojim sredstvima. Ta kriza ni do dan danas nije savladana.
Ali ima i drugih sumnji u tu tezu. Poslednjih godina je postalo očigledno da je neprestano širenje i produbljivanje, jasnije nego ikada pre, naglasilo različite interese pojedinih zemalja članica EU. Pojedine članice (Ujedinjeno Kraljevstvo, Danska, istočnoevropske Višegradske-zemlje) zanima samo slobodna trgovina, dok se zajedničkoj politici protive. Druge zemlje (poput Nemačke, Holandije, Francuske) idu mnogo dalje i kao glavni cilj EU i dalje vide politički projekat koji obuhvata proces integracije.
Problem sa slobodnim tržištem rada
Sada ipak znamo gde se proteže crvena linija nakon čijeg prekoračenja nastaju sporovi. Slobodno tržište rada je još pre trideset godina bila problematična tema. Samo kad se pomisli na teškoće sa priznavanjem diploma i kvalifikacija. Potencijalne ciljne zemlje delimično su veoma neljubazne i koriste sva sredstva kako bi sprečile doseljavanje recimo iz zemalja srednje Evrope.
Ali od toga, kako se vidi, nema koristi. Mobilnost je sve veća. Više trgovine i i veći promet kapitala više nisu dovoljni za izjednačavanje različitih nivoa zapošljavanja u zemljama članicama. Veća kretanja radne snage međutim utiču i na visinu plata, kao i na širenje neraspoloženja prema strancima. Mere koje bi tome trebalo da stanu na put ograničavaju konkurentnost, koja bi trebalo da podstakne integraciju. One izazivaju sporove i visoke troškove.
Problem sa trgovinom i uslugama
ASEAN je od toga uvek bio veoma udaljen. Slobodno tržište rada za ASEAN je od početka bila tabu tema. Zemlje članice su zadržale nacionalna rešenja i kvote. ASEAN time izbegava troškove dezintegracije i ostaje „površinska" zajednica. Postoji jedna druga crvena linija koja izaziva polemike u EU. To je slobodna trgovina uslugama, koja do danas nije dostigla kvalitet slobodne trgovine robom.
Moglo bi da se argumentuje da je nedostatak volje za snažnijom integracijom članica ASEAN uticao na to što taj region u svetkoj ekonomiji ne igra veću ulogu. Ali ASEAN je od početka prepoznao ograničenja kao i cenu, sa kojima se EU danas suočava. ASEAN čini ono šta može, dok EU pokušava više nego što je u stanju da realizuje. Godišnja finansijska poređenja „površinske“ i „dubinske“ integracije ne idu uvek jasno u prilog EU, kao što mnogi tvrde.
Autor: Rolf J. Langhamer je jedan od vodećih nemačkih ekonomskih stručnjaka. Specijalizovao se za razvojna pitanja i trgovinu. Do 2012. godine bio je potpredsednik Instituta za svetsku privredu u Kilu, za koji i danas radi.