1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

EU i Kosovo

Budućnost krizne provincije Kosovo je u medjuvremenu jabuka razdora i u EU, što se pokazalo prilikom dvodnevnog neformalnog samita šefova evropske diplomatije u Bremenu.

Šefovi evropske diplomatije na sastanku u Bremenu

Šefovi evropske diplomatije na sastanku u Bremenu

Neposredno uoči konferencije u SB Ujedinjenih nacija o budućem statusu Kosova, narušen je jedinstveni stav EU po tom pitanju, što sigurno nije dobar preduslov za neophodan pritisak koji treba primeniti kako bi se uticalo na sukobljene strane. Istina, spolja gledano, 27 ministara inostranih poslova zemalja članica EU trudili su se da deluju jedinstveno. Ali u internim diskusijama, postalo je jasno da su se u medjuvremenu obrazovala tri tabora. Najveću grupu čine članice EU koje su zato da se podrži plan posrednika UN-a Martija Ahtisarija koji predvidja nadziranu nezavisnost za Srpsku južnu pokrajinu. Drugu grupu kojoj pripadaju Slovačka, Španija i Grčka u medjuvremenu odbacuju Ahtisarijev plan. Oni se plaše posledica koje bi takva odluka mogla da ima na etnničke konfilikte u sopstvenim zemljama. Treća grupa, koju predvodi Austrija, izjašnjava se za nadgledanu nezavisnost pokrajine Kosovo u kojoj većinu stanovništva čine Albanci, ali istovremeno traži da se Srbiji ponudi više, kako bi se postiglo da Srbija prihvati Ahtisarijev plan. Zamislivo bi na primer bilo da se nastave pregovori o asocijaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, bez uslovljavanja koje se odnosi na hapšenje Ratka Mladića koji je osumnjičen za ratne zločine. Ova grupa ukazuje na stav ruske vlade koja u SB želi da glasa samo za onaj predlog koji bi bio prihvatljiv i Srbiji.

Evropska unija je postala nesigurna, pošto pregovori izmedju kosovskih Albanaca i Srbije nisu doveli do približavanja stavova, pa se ne zna da li će i kada doći do rešenja i kako bi ono moglo da se sprovede u praksi. Upotreba vojne sile ne dolazi u obzir. Privredne sankcije bi bile kontraproduktivne jer bi pogodile Balkanske zemlje koje srednjeročno gledano treba da budu primljene u EU. Verovatnije je da će EU igrati na vremensku kartu, i da će odluka o statusu Kosova biti odložena. Možda se nada polaže u neku drugu vladu u Beogradu, ili umerenije vodjstvo u Prištini. Razmišlja se i o podeli Kosova ili povlačenju novih granica, što je do sada EU odbijala, zbog straha od novih etničkih sukoba, presesljenja stanovništva i rastu apetita u drugim delovima Balkana.

EU ministri na sastanku u Bremenu bili su frustrirani zbog toga što obe strane na Kosovu ne pokazuju nikakvu spremnost na kompromis, a pre svega strane u konfliktu morale bi da pokažu političku volju u postizanju sporazuma. Ne može se pozivati samo na UN i EU, i oslanjati se na pomoć sa strane u rešavanju sopstvenih političkih problema. EU može da stvori okvirni plan, a kosovski Albanci i Srbi moraju da pregovaraju. EU je spremna da pruži ekspertize, novac i osoblje, ali ima pravo da za uzvrat očekuje da se i političke snage u regionu pokrenu.

Zar još nije došlo vreme da se prevazidju vekovni sukobi i etničke ograde? S obzirom da se u dogledno vreme granice nacionalnih država koje se sada tegobno uspostavljaju na Balkanu, zbog koristi od ulaska u EU opet ukinuti.... Sloboda putovanja, naseljavanja i unutrašnje tržište postojaće i izmedju Srbije i Kosova, Makedonije i Albanije, Crne Gore, Hrvatske i BiH, ako ove države žele da jednog dana postanu članice EU. Balkanu bi danas bilo potrebno nešto više duha pomirenja, poput onog koji je pre 50 godina dao krila osnovanju evropske ekonomske zajednice.

Bernd Rigert