EU i klimatska politika

Dva primera: do 2020 godine emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte trebalo bi da se smanji za petinu, a u celokupnoj potrošnji energije obnovive energije trebalo bi da imaju udeo od 20 odsto.Godinu dana kasnije, kucnuo je čas istine: a vladama u evropskim metropolama više nije do slavlja. Za države članice Evropske unije regulative iz Brisela su previše stroge - one predstavljaju preveliko opterećenje za vlastitu zemlju. Ni nemački ministar za zaštitu čovekove sredine Zigmar Gabrijel ne predstavlja izuzetak:

Moramo da pripazimo, kako ne bismo izgubili privrednu snagu koja nam omogućava da igramo angažovanu, predvodničku ulogu u oblasti zaštite klime, kaže on.

Brisel namerava da obaveže Nemačku da razvije takozvane ekološke energije

U roku od jedne decenije, udeo takve enrgije trebalo bi da se udvostruči. Medjutim, prema oceni nemačkog ministra inostrumenti koje Brisel stavlja na raspolaganje u tu svrhu, potpuno su neadekvatni.

Vladi u Parizu ne odgovara čitav pravac rasprave oko zaštite klime- ona želi da preuzme daleko manje obaveza nego što to predviđa Brisel. Njen argument glasi: u Francuskoj rasprostranjena nuklearna energija toliko je neutralna za klimu, da nije potrebno da se još nešto čini i na polju regenerativnih energija. Belgija se na suprot tome poziva na visoke troškove i zato se protivi ambicioznim planovima za ekološku energiju.Predsednik komisije Evropske unije Žoze Manuel Barozo smatra da je primoran da apeluje na odgovornost zemalja članica.

Šefovi država i vlada postigli su saglasnost o vrlo ambicioznim ciljevima.Ne mogu oni da kuju planove, a onda da se protive sredstvima koja su nam potrebna da bismo ostvarili te ciljeve. To je pitanje verodostojnosti, kaže Barozo.

Protiv planova Brisela nisu samo stare već i nove zemlje članice

Njih u prvom redu pogađaju regulative za smanjenje emisije ugljen dioksida . Poljska , Bugarska i Češka ove ciljeve će moći da ostvare samo uz velike troškove - i zbog toga strahuju da bi mogle da ugroze proces privrednog razvoja u zemlji. Zato će iduća sreda, 23 januar biti dan istine za 27 zemalja članica. One će pokazati koliko im je stvarno važna zaštita klime -i šta su spremne da daju osim toplih reči.