EU-Grčka: Strah od oklevanja Nemačke

Bilo je predviđeno da se ministri finansija protekle nedelje dogovore o novom paketu pomoći za Grčku. Međutim, pozicije su ostale nepomirljive i tako od dogovora nije bilo ništa. Na finansijskim tržištima je bura, a preti opasnost da se kriza prenese i na Španiju i Italiju. U skladu sa tom situacijom su i očekivanja od vanrednog sastanka na vrhu – velika. Dok nemačka kancelarka Angela Merkel nastoji da smiri duhove, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uputio je nov dramatičan apel:

„Niko ne bi smeo da ima iluzija – situacija je veoma ozbiljna. Moraju se naći odgovarajuća rešenja, jer će se u protivnom negativne posledice osetiti u celoj Evropi, pa i van nje. Evro je naše veliko postignuće. Koristi od njega su daleko veće od napora koje pojedine vlade moraju da ulože kako bi se postigao dogovor. Ne smemo biti lakomisleni, jer će u protivnom istorija osuditi našu generaciju“.

Velika očekivanja i veliki otpor

Barozo na sastanku na vrhu očekuje dogovor o novim merama za stabilizaciju situacije u Grčkoj, eventualnom učešću privatnih poverilaca i visini tog učešća, te o zaštiti banaka. Gotovo više niko ne veruje da Grčka sopstvenim snagama može da otplati dugove. Međutim, ako se zemlji mora oprostiti deo duga, Nemačka, Holandija i Finska zahtevaju da u tom slučaju ceo teret ne nose samo poreski obveznici, nego da deo preuzmu i privatni poverioci – banke i osiguravajuća društva.

Otpor je velik i pružaju ga Evropska centralna banka i više vlada. Predsedavajući evrogrupe Žan Pol Junker još je krajem prošle godine odlučno izjavio: „U slučajevima Grčke, Portugalije i Irske do sredine 2013. godine privatni sektor ni na koji način neće biti angažovan“.

U principu, tu se ništa nije promenilo, jer je dogovoreno da bi privatni investitori trebalo da snose rizik tek kada bude osnovan stalni fond za pomoć dužnicima, a pitanje je da li i tada.

Kritičari učešća banaka u spasavanju Grčke tvrde da bi rejting agencije to ionako ocenile kao nemogućnost da se otplate krediti. O tome šta bi to značilo budući direktor Evropske centralne banke Mario Dragi kaže: „Ukoliko bi izostala otplata kredita posledice bi se osetile i kasnije. Nakon toga trebalo bi obezbediti novi kapital za grčke banke“. Dragi strahuje da bi onda poreski obveznici širom Evrope morali da pomažu banke i da bi na finansijskim tržištima došlo do haosa.

Strah od oklevanja Nemačke

Mnogi stručnjaci više ne isključuju mogućnost kontrolisanog bankrotstva Grčke i njenog izlaska iz evrozone. Oni upozoravaju da bi neograničena pomoć usporila reforme u zemlji i da bi onda solidne zemlje trajno morale da vode računa o nesolidnim.

Ima strahovanja da će spor oko krize evra izazvati razdor u evrozoni. Oklevanje Angele Merkel mnogi u Briselu ocenjuju kao nedovoljno Nemačko angažovanje u Evropskoj uniji, čak kao nacionalizam. Istina, ministar spoljnih poslova Gido Vestervele pokušao je početkom nedelje da otkloni ta strahovanja:

„Očekujem da će se ove nedelje članice Evropske unije jasno izjasniti za njeno jačanje i mi Nemci nedvosmisleno smo za to. To je u našem interesu. Svi oni koji trenutno evro ili čak Evropsku uniju ne smatraju tako važnim trebalo bi da razmisle kakva bi bila nemačka privreda bez evra i Evropske unije“.

Dopadalo se to Angeli Merkel i drugim predsednicima i premijerima, ili ne – očekivanja od sastanka u Briselu su izuzetno velika.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Maršalov plan za Grčku? Da, ali kako?

Maršalov plan za Grčku? Da, ali kako? Samo štednjom, Grci se ne mogu spasiti, to je u međuvremenu shvatila i EU. Sada se sprema ofanziva investicija. Milijarde koje su za Grčku rezervisane u strukturnim fondovima EU trebalo bi brže da poteku. Pitanje je samo: kako taj silan novac pametno uložiti?

Samouvereno, ali po malo ironično, Grci svoj tehnološki centar u severnom delu Atine, nazivaju silikonskom dolinom. Koralija okuplja firme iz oblasti mikroelektronike. Efstratios Kehajas je pre godinu dana ovde došao direktno sa univerziteta:

„Čim smo došli osetili smo se kao kod kuće. Tu su bili ljudi sa kojima se moglo diskutovati, koji su odmah shvatali o čemu govorimo. Za našu firmu je bilo odlučujuće to što smo se svi ovde okupili.“

Od kako je pre pet godina, zajedno sa svojim kolegom sa studija osnovao firmu uz pomoć sredstava Evropske unije, projekat je sve više rastao. U međuvremenu, ta radionica ideja svoje proizvode pravi takođe u Grčkoj, kaže direktor Koralije Jorgos Sančez Papaspilu: „Dostigli smo kritičnu masu. Postoji logistika po niskim cenama. Zbog toga proizvodimo sve više i više ovde u zemlji, a ne u inostranstvu.“

Potrebna dugoročna rešenja

Zračak nade usred depresije, Grčka je uspešna u izvozu visoko specijalizovanih proizvoda. Klasična privreda je na dnu i pomoć je hitno potrebna, kaže Konstanin Megalos, predsednik grčke Industrijske i trgovinske komore. Grčke banke skoro da ne daju više kredite, čak ni za dobre investicije. Zbog toga treba što pre privući novac iz fondova EU, kaže Megalos: „Grčka vlada trebalo bi da izvrši pritisak na Brisel da isplati novac koji je ionako namenjen Grčkoj. Trebalo bi ga iskoristiti za investicije u javnom sektoru, ali i za banke i firme.“

Mnoga Grčka preduzeća srednje veličine bore se za goli opstanak. Paralelno mora da se stvori temelj za nove industrije, kaže Martin Knap šef nemačko-grčke komore u Atini. Top može da bude oblast mikro elektronike kao u Koraliji ili u oblasti kompjuterske tehnologije.

Zašto pisati programe na hladnom severu kada to može da se radi i na plaži u Grčkoj, kaže taj stručnjak za Grčku. Međutim, sada moraju da se ojačaju i tradicionalne privredne grane u Grčkoj. Na primer, industrija hrane ima veliki potencijal, kaže Atansios Sirianos takođe iz Nemačko-grčke trgovinske komore: „Ulje koje proizvodimo prvo ide u Italiju, prerađuje se i potom odande izvozi. To znači da ovde nedostaje nou-hau kako bi se od grčkog ulja napravio proizvod za svetsko tržište.“

Kratkoročno, građevinski projekti finansirani od strane EU, kao recimo solarni parkovi na grčkim ostrvima, mogli bi da se pobrinu za zapošljavanje. To je predložio i nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Međutim to nije dugoročno rešenje. Mikro-tehnološki centar s početka naše priče, primer je za trajnija rešenja i drugim privrednim granama u Grčkoj.

Autori: Volfgang Landmeser / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Potrebna dugoročna rešenja