1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

EU-Grčka: Strah od oklevanja Nemačke

Lideri zemalja članica evrozone sastaju se danas (21.7.) u Briselu. Glavna tema razgovora biće Grčka, odnosno kompromis koji je neophodno postići o novom planu pomoći za tu zemlju.

default

Bilo je predviđeno da se ministri finansija protekle nedelje dogovore o novom paketu pomoći za Grčku. Međutim, pozicije su ostale nepomirljive i tako od dogovora nije bilo ništa. Na finansijskim tržištima je bura, a preti opasnost da se kriza prenese i na Španiju i Italiju. U skladu sa tom situacijom su i očekivanja od vanrednog sastanka na vrhu – velika. Dok nemačka kancelarka Angela Merkel nastoji da smiri duhove, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo uputio je nov dramatičan apel:

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo

„Niko ne bi smeo da ima iluzija – situacija je veoma ozbiljna. Moraju se naći odgovarajuća rešenja, jer će se u protivnom negativne posledice osetiti u celoj Evropi, pa i van nje. Evro je naše veliko postignuće. Koristi od njega su daleko veće od napora koje pojedine vlade moraju da ulože kako bi se postigao dogovor. Ne smemo biti lakomisleni, jer će u protivnom istorija osuditi našu generaciju“.

Velika očekivanja i veliki otpor

Barozo na sastanku na vrhu očekuje dogovor o novim merama za stabilizaciju situacije u Grčkoj, eventualnom učešću privatnih poverilaca i visini tog učešća, te o zaštiti banaka. Gotovo više niko ne veruje da Grčka sopstvenim snagama može da otplati dugove. Međutim, ako se zemlji mora oprostiti deo duga, Nemačka, Holandija i Finska zahtevaju da u tom slučaju ceo teret ne nose samo poreski obveznici, nego da deo preuzmu i privatni poverioci – banke i osiguravajuća društva.

Otpor je velik i pružaju ga Evropska centralna banka i više vlada. Predsedavajući evrogrupe Žan Pol Junker još je krajem prošle godine odlučno izjavio: „U slučajevima Grčke, Portugalije i Irske do sredine 2013. godine privatni sektor ni na koji način neće biti angažovan“.

U principu, tu se ništa nije promenilo, jer je dogovoreno da bi privatni investitori trebalo da snose rizik tek kada bude osnovan stalni fond za pomoć dužnicima, a pitanje je da li i tada.

Nemačka kancelarka Angela Merkel

Nemačka kancelarka Angela Merkel

Kritičari učešća banaka u spasavanju Grčke tvrde da bi rejting agencije to ionako ocenile kao nemogućnost da se otplate krediti. O tome šta bi to značilo budući direktor Evropske centralne banke Mario Dragi kaže: „Ukoliko bi izostala otplata kredita posledice bi se osetile i kasnije. Nakon toga trebalo bi obezbediti novi kapital za grčke banke“. Dragi strahuje da bi onda poreski obveznici širom Evrope morali da pomažu banke i da bi na finansijskim tržištima došlo do haosa.

Strah od oklevanja Nemačke

Mnogi stručnjaci više ne isključuju mogućnost kontrolisanog bankrotstva Grčke i njenog izlaska iz evrozone. Oni upozoravaju da bi neograničena pomoć usporila reforme u zemlji i da bi onda solidne zemlje trajno morale da vode računa o nesolidnim.

Ima strahovanja da će spor oko krize evra izazvati razdor u evrozoni. Oklevanje Angele Merkel mnogi u Briselu ocenjuju kao nedovoljno Nemačko angažovanje u Evropskoj uniji, čak kao nacionalizam. Istina, ministar spoljnih poslova Gido Vestervele pokušao je početkom nedelje da otkloni ta strahovanja:

„Očekujem da će se ove nedelje članice Evropske unije jasno izjasniti za njeno jačanje i mi Nemci nedvosmisleno smo za to. To je u našem interesu. Svi oni koji trenutno evro ili čak Evropsku uniju ne smatraju tako važnim trebalo bi da razmisle kakva bi bila nemačka privreda bez evra i Evropske unije“.

Dopadalo se to Angeli Merkel i drugim predsednicima i premijerima, ili ne – očekivanja od sastanka u Briselu su izuzetno velika.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Nenad Briski
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

U nastavku: Maršalov plan za Grčku? Da, ali kako?

DW.COM