EU bi da uvede sopstveni porez

Neki poslanici Evropskog parlamenta misle da bi to sigurno bilo bolje od sadašnjeg natezanja oko budžeta i pripremili su odgovarajući predlog. Sa minimalnim izgledima na uspeh

Usvajanju budžeta EU svaki put prethodi veliko natezanje između zemalja koje daju više u budžet, a dobijaju manje iz njega i onih kod kojih je slučaj obrnut. Poslanica Evropskog parlamenta Juta Haug smatra da bi Uniju trebalo postaviti na nove finansijske osnove i kaže:

„Tada bi bio kraj tom glupom sistemu neto davalaca i neto primalaca. I za građane zemalja – članica bilo bi bolje kada bi mogli da se koncentrišu na pitanje: šta Evropska unija radi sa novcem od našeg poreza“.

Nadstranački predlog

Pre dve nedelje Haugova je predložila nov sistem prihoda Evropske unije. Predlog je nadstranački, jer su ga podržali poslanici nekih drugih partija – Gij Verhovstad, šef liberala u Evropskom parlamentu i Alen Lamasur, konzervativni predsednik Odbora za budžet.

Sada Evropska unija zavisi od doprinosa iz nacionalnih budžeta – članice daju Briselu otprilike jedan procenat društvenog proizvoda. U principu. Stvar je pogađanja koliko će ministri finansija zaista uplatiti u zajednički budžet, a koliko će iz njega dobiti u vidu subvencija za poljoprivredu ili podsticanje regionalnog razvoja.

Sada bi poslanici Evropskog parlamenta da Evropska unija ubire sopstveni porez. To bi mogao biti porez na kerozin, planirani porez na finansijske transakcije i deo poreza na višak vrednosti u zemljama članicama. Juta Haug smatra da bi onda bilo sasvim jasno koliko novca stiže u Brisel i kaže: „U Nemačkoj porez na dodatu vrednost iznosi 19 odsto, u buduće bi mogao biti 18 odsto, a jedan procenat pripadao bi budžetu Evropske unije“.

Nema oduševljenih

Kao što se moglo očekivati, u evropskim prestonicama nisu ni malo oduševljeni predlogom. Tako nemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da nema nikakvih izgleda na uspeh i kaže: „Sve u svoje vreme, možda će doći vreme i za evropski porez, ali sada nije trenutak“.

Ni svi naučnici ne podržavaju predlog. Tako Fridrih Hajneman iz Centra za evropska privredna istraživanja smatra da bi i u tom slučaju bilo natezanja oko budžeta i kaže: „Svaki poslanik, svaka vlada ima interes da dobije što više novca iz budžeta i tu ni evropski porez ništa ne menja“.

Prema njegovom mišljenju za običnog građanina budžet ni u tom slučaju ne bi bio ništa transparentniji, a prednost sadašnjeg sistema je što primorava briselsku birokratiju na štednju.

Juta Haug ipak ne gubi nadu – sada kada je predlog na stolu bar postoji šansa da se pridobiju i tvrdokorni protivnici uvođenja evropskog poreza.

Autori: Volfgang Landmeser, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon