1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Bliski istok

Etnički raskol u Libanu?

Liban bi mogao da postane novo žarište neprijateljstva između Saudijske Arabije i Irana, smatraju stručnjaci. Sukob između sunita i šiita se na taj način širi na ceo region.

Iznenađujuća ostavka Libanonskog premijera Sada Haririja nije izazvala uznemirenje samo kod političkog establišmenta u zemlji nego podstiče dalju eskalaciju sukoba između Saudijske Arabije i Irana.

Hariri, inače sunit, prošlog vikenda je iz Saudijske Arabije poručio kako podnosi ostavku. Kao razlog je naveo to što Iran gotovo u potpunosti pod kontrolom drži njegovu zemlju i da se pod takvim okolnostima više ne oseća sigurno. Uticajni političari u Rijadu su šiitskoj paravojnoj grupi Hezbolah - koju podržava Iran - prebacili da želi da destabilizuje Liban. Tamer Al-Saban, ministar za region Persjskog zaliva, prebacuje Hezbolahu da je „umešan u agresiju" koja je jednaka „objavi rata Saudijskoj Arabiji".

Hezbolah negira optužbe iz Rijada da se meša u unutrašnje stvari Libana. Hezbolah navodi da je „Haririjeva ostavka (bila) Saudijska odluka koja je nametnuta premijeru". Špekulacije da je Hariri uhapšen u Saudijskoj Arabiji do sada nisu potvrđene.Kontradiktorne informacije o Haririju bi mogle biti znak da se sukob između Saudijske Arabije i Irana sve više širi po Bliskom istoku. Tako bi se nakon Jemena i Sirije sukob mogao proširiti i na Liban.

Ravnoteža moći po znakom pitanja

Politički sistem u Libanu je osmišljen tako da garantuje stabilnost kroz jednaku raspodelu moći važnih verskih grupa u zemlji. Predsednik zemlje je uvek maronitski hrišćanin, premijer je sunit, a predsednik parlamenta šiit. To je predviđeno dogovorom postignutim 1943. godine kojim je obećana nezavisnost Libana od Francuske. Taj sistem od 1990. godine funkcioniše skoro bez problema. Prethodno su se različite grupe više od 15. godina borile u građanskom ratu. Međutim, do krvavih okršaja je došlo i posle 2000. godine.

Otac Haririja, Rafik al-Hariri, je deset godina bio premijer i ubijen je 2005. godine u jednom napadu. Nakon dugotrajnog procesa, tribunal UN je osudio četiri pripadnika militantne grupe Hezbolah koja negira bilo kakvu krivicu.

Libanon Beirut - Hisbollahchef Hassan Nasrallah hält TV Rede (Reuters/A. Taher)

Sajed Hasan Nasralah, vođa Hesbolaha u Libanu

U Jemenu, na drugom kraju regiona, Saudijska Arabija do sada nije imala značajnog uspeha sa svojim vojnim intervencijama protiv pobunjenika Huti - koje podržava Iran. Pobunjenici koje Saudijci podržavaju u borbi protiv vlade Bašara al-Asada u Siriji su takođe doživeli poraz..

Jezid Sajig iz Karnegijevog centra u Bejrutu smatra da bi saudijski pokušaj uticaja u Libanu takođe mogao doživeti neuspeh. Sajig je za DW izjavio da bi Saudijska Arabija na „kraju u Libanu mogla izazvati krizu koja bi bila suprotna njenim željenim ciljevima". Pre svega zbog toga što Iran odmah reaguje ako su ugroženi njegovi interesi.

Promenjena spoljna politika Rijada

"Saudijci su u svojoj spoljnoj politici uvek bili suzdržani. Pokušali su da naprave savez, upotrebe blaga sredstva bez vojne sile", kaže Sajig. „U poslednjih nekoliko godina je Saudijska Arabija promenila taktiku. Sve više vrši privredni i vojni pritisak i oprezna je u spoljnoj politici. Međutim, problem je u tome što je na vlasti neko ko ima vrlo malo iskustva i ko je bezobziran, što ponekad i nije tako loše. Međutim, ovaj put je ta bezobzirnost već izazvala razarajući rat u Jemenu. Posledice toga će dugoročno osećati Saudijska Arabija", kaže Sajig.

Ukoliko bi se kriza u Libanu pretvorila u nasilje, UN i Izrael bi mogli biti uvučeni u sukobe na Bliskom istoku. Izraelski, saudijski i američki članovi vlade vide Iran kao najveći faktor koji na državnom nivou podržava terorizam u regionu.

Saudijska Arabija ulaže velike napore da se na Iran gleda kao na glavni izvor konflikta u regionu pogotovo nakon što se američki predsednik Donald Tramp jasno pozicionirao protiv Irana. SAD su Hezbolah označile kao „terorističku grupu". Za Izrael, koji na severu dijeli granicu sa Libanom, sve veći uticaj Hezbolaha bi mogao predstavljati opasnost. Naredni meseci bi mogli biti odlučujući za situaciju na Bliskom istoku, kaže Sajig i dodaje: „Posebno ako Vašington odluči da pooštri sankcije protiv Irana".

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android