Etapna pobeda Ukrajine na putu ka EU | Evropa | DW | 27.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Etapna pobeda Ukrajine na putu ka EU

Pre pola godine bivši ukrajinski predsednik Viktor Janukovič odbio je da potpiše Sporazum o pridruživanju sa EU. Njegov naslednik Petro Porošenko danas (27.7.) će ga potpisati. Kijev se tako ubrzano udaljava od Moskve.

Krug se zatvara. Pre skoro sedam meseci, 28. novembra 2013, tadašnji ukrajinski predsednik Viktor Janukovič imao je šansu da se upiše istoriju. Evropska unija bila je spremna da na samitu „Istočno partnerstvo“ u Viljnusu sa njegovom zemljom potpiše Sporazum o pridruživanju. Taj dokument, oko kojega je pao dogovor još 2011. godine, trebalo je da Ukrajinu ekonomski poveže sa Evropskom unijom, između ostalog i uz pomoć zone slobodne trgovine. Janukovič je to odbio, a svoj stav obrazložio ekonomskim pritiskom Rusije. Njegova odluka izazvala je proteste što je Janukoviča krajem februara prisililo na bekstvo u Rusiju.

Sada će novi predsednik Ukrajine Petro Porošenko odlučno, za razliku od Janukoviča, da stavi svoj potpis na Sporazum o pridruživanju tokom samita Evropske unije. Reč je o delu sporazuma koji se odnosi na ekonomiju, političko pridruživanje zapečatio je još 21. marta ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk. Tada je Brisel želeo da iskaže solidarnost sa Ukrajinom, koja je ruskom aneksijom poluostrva Krima izgubila deo svoje teritorije.

Velike nade i kratka radost

Prorussische Seperatisten leisten Schwur auf die Republik Donezk 21.06.2014

Naoružani ruski separatisti u Istočnoj Ukrajini

Ukrajina se međutim nije oslobodila straha od gubitka daljih područja, onih na istoku zemlje. U Donjecku i Lugansku proruski separatisti proglasili su „Narodne republike“ i vode teške borbe sa ukrajinskom vojskom. Do sada je na stotine ljudi ubijeno u sukobima. Kijev optužuje Rusiju da separatistima šalje im oružje i da im njeni gerilci pomažu. Porošenko je proglasio jednonedeljno primirje, koje se okončava danas (27.6.) u časova po srednjeevropskom vremenu. To primirje je, doduše, prihvaćeno, ali se obe strane međusobno optužuju za njegovo kršenje. Ljudi i dalje svakodnevno stradaju.

Zbog događaja u istočnom delu zemlje radost mnogih Ukrajinaca zbog potpisivanja Sporazuma o pridruživanju biće kratkog veka. Protekle zime na stotine hiljada ljudi, noseći zastave EU, demonstriralo je za potpisivanje tog sporazuma. I za Porošenka je to lična pobeda. Kao bivši ministar spoljnih poslova i ekonomije on je neprestano podržavao proces približavanja Evropskoj uniji. „Prva etapa naše evropske integracije je okončana“, izjavio je predsednik Ukrajine uoči potpisivanja Sporazuma.

Vlada u Kijevu nada se da će ubrzo uslediti i ekonomska pomoć iz Brisela, kao i investicije sa Zapada jer zemlja se već mesecima nalazi na ivici bankrota i pomoć koja se meri milijardama potrebna joj je pod hitno. Ukrajina se takođe nada da će Sporazumom o pridruživanju učiniti prvi korak ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji. Brisel, međutim, insistira da se to razdvoji.

Radi se i o Moldaviji i Gruziji

Pogledajte video 02:43
Trenutno na programu
02:43 min

Gagauzija: milostinja umesto investicija

Zajedno sa Ukrajinom, još dve zemlje potpisuju u Briselu slične sporazume: Gruzija i Moldavija. Sve tri države članice su „Istočnog partnerstva“. U suštini pilo je planirano da se to potpisivanje obavi kasnije, ali je zbog događaja u Ukrajini taj proces ubrzan, smatraju posmatrači u istočnoj Evropi. I političari i građani shvatili su da „nema više smisla uzdati se u Rusiju“, kaže Kaća Gogolašvili u razgovoru za Dojče vele. Ta ekspertkinja gruzijske Fondacije za strateške studije ističe da je sve manji broj onih koji još veruju u dobre odnose s Rusijom.

„Najvažniji su okvirni uslovi koji nam pružaju mogućnosti za nove reforme i nove investicije“, kaže za DW Pirka Tapiola, šef Delegacije EU u Moldaviji. On dodaje da je Briselu pre svega stalo do ekonomskog približavanja, koje nije usmereno protiv drugih zemalja.

Nakon potpisivanja, sve tri zemlje žele da Sporazume brzo ratifikuju u svojim parlamentima, kako bi oni mogao već ove jeseni stupili na snagu. Posle toga će Kijev, Tbilisi i Kišinjev uskladiti svoje zakonodavstvo sa propisima EU. Konačna ratifikacija od strane svih 28 članica Evropske unije mogla bi, međutim, da potraje godinama.

Preti trgovinski rat sa Moskvom

Merkel Garibaschwili Leancă Jazenjuk Georgien Moldau Ukraine

Premijeri Moldavije, Gruzije i Ukrajine sa nemačkom kancelarkom u berlinu

Iako Rusija ne učestvuje na samitu Evropske unije u Briselu, ipak su sve oči uprte u Moskvu. Pre otprilike godinu dana, Rusija je Ukrajini zapretila ozbiljnim posledicama ukoliko Kijev potpiše Sporazum o pridruživanju. Kako bi se toj pretnji dodatno dalo na težini, Moskva je tada privremeno obustavila uvoz iz Ukrajine. „Moramo da računamo sa trgovinskim ratom sa Rusijom u najskorije vreme“, upozorio je sredinom juna ukrajinski ministar privrede Pavlo Šeremeta.

Ipak, iz Moskve se još mogu čuti blaži tonovi: Neće biti sankcija protiv Ukrajine, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin, ali i dodao da će njegova zemlja uvesti carine na uvoz ukrajinskih proizvoda, kako bi se zaštitilo sopstveno tržište. „Biće to težak ispit za Ukrajinu“, upozorio je Putin.

Mogući trilateralni razgovori

Za Ukrajinu, ali i za Gruziju i Moldaviju, Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom predstavlja dugo iščekivani oproštaj od ruskog uticaja. Moskva je godinama pokušavala da te bivše sovjetske republike privoli na uključivanje u jedan novi savez – Evroazijsku uniju, koju je inicirao Putin. Ali, ti njegovi napori ostali su bez uspeha.

Do pre nekoliko meseci je Moskva zahtevala da i ona ima pravo glasa kada je u pitanju potpisivanje Sporazuma o pridruživanju između Ukrajine i Evropske unije. Kijev i Brisel su to, međutim, odbili. Uprkos tome, postoji mogućnost da će u julu doći do savetodavnih razgovora između Ukrajine, Evropske unije i Rusije o posledicama potpisivanja tog sporazuma, javila je ruska novinska agencija Interfaks, pozivajući se na anonimni izvor iz Brisela.

Audio i video