Estonija – ekonomski uzor u EU | Evropa | DW | 03.07.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Estonija – ekonomski uzor u EU

Dok se države na jugu Evrope bore za ekonomsko preživljavanje, mala baltička zemlja na severoistoku EU redovno beleži odlične rezultate. Ekonomski rast i minimalna državna zaduženja – u čemu je tajna estonskog uspeha?

Već i sama zgrada na jugozapadu estonskog glavnog grada Talina zrači samouverenošću: impozantna staklena fasada u kojoj se odsijava sunce, visoka pet spratova. Tirkizno plavo slovo „S“ vidljivo je svuda. To je sedište razvojnog centra „Skajpa“ (Skype), najvećeg estonskog ekonomskog uspeha u protekloj deceniji. Titu Pananenu, šefu estonskog tima „Skajpa“, nije potrebna šefovska kancelarija. On sedi zajedno sa svojim saradnicima u velikoj prostoriji i objašnjava zašto je baš Estonija bila idealno polazište za pobednički pohod tog programa za telefoniranje: „Ovde postoji ogroman potencijal, odlično školstvo i pre svega neverovatna spremnost za korišćenje tehnologije.“ I dodaje: „'Skajp' je mnogim firmama u Estoniji pokazao da je odavde moguće promeniti svet.“

Zgrada „Skajpa“ u Talinu

Zgrada „Skajpa“ u Talinu

Prvak Evrope u štednji

U Estoniji ne cveta samo sektor informatičke tehnologije. I na drugim područjima je ta najsevernija baltička zemlja uzor u Evropskoj uniji. Prema najnovijim podacima Statističke kancelarije Evropske unije (EUROSTAT), Estonija je u prošloj godini zabeležila najmanju stopu novih zaduženja od svih članica Unije: 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP). Iza nje su Švedska, Bugarska i Luksemburg. Na poslednjem mestu na tom spisku je Španija sa 10,6 odsto. I po nivou zaduživanja Estonija je među najboljima: 10,1 odsto BDP. Poređenja radi, dozvoljena granica za budžetski deficit, prema tzv. „Kriterijumima iz Mastrihta“, za evrozonu iznosi tri procenta, a za nivo zaduživanja – 60 odsto BDP.

Estonski ministar privrede Juhan Parts smatra da su te statistike plod dugogodišnjeg rada: „Počeli smo još 90-ih godina prošlog veka kada smo našu privredu morali da kompletno ponovo izgradimo. Promenili smo naš monetarni sistem, a za to su neophodni stabilan budžet i niska stopa novih zaduženja. Taj pouzdani finansijski sistem zadržali smo do danas.“

Brisel je 2011. godine te napore nagradio prijemom Estonije u evrozonu – nepunih sedam godina nakon njenog ulaska u EU. Za ministra Partsa, ulazak u evrozonu u vreme njene najveće krize nije nikakav problem: „Svi znamo da evro nije savršen. Mi smo ušli u evrozonu da bismo kod naših trgovinskih partnera prebudili još veće poverenje. Tako maloj privredi kao što je naša, nije jednostavno da pošalje jasne signale.“ Ulazak u evrozonu podržalo je i estonsko stanovništvo, a velika većina građana podržava ga i danas.

Nisu svi profitirali

Iz luke u Talinu redovno polaze trajekti za Finsku i Švedsku

Iz luke u Talinu redovno polaze trajekti za Finsku i Švedsku

Ta bivša sovjetska republika zadivila je ekonomske stručnjake još krajem 90-ih kada je godinama ostvarivala privredni rast i do 13 odsto. Estonski analitičar Rajner Katel smatra da je jedan od odlučujućih faktora za postizanje takvog uspeha upravo geografski položaj njegove domovine: „Mi smo u blizini Švedske i Finske. To nam ne donosi samo turiste, već pre svega tehnologiju i investicije.“ Za veliki ekonomski rast najviše je zaslužan izvoz u te dve zemlje. „To, u stvari, i nije pravi izvoz. Njihove sopstvene firme proizvode u Estoniji i onda odavde izvoze skoro gotove proizvode. Estoniju bi uskoro mogli da posmatraju kao deo Finske i Švedske“, kaže Katel. I Estonci sami za svoju domovinu kažu da je ona „peta skandinavska zemlja“. Njihov jezik i kultura usko su povezani s Finskom.

No taj uspeh ima i svoju negativnu stranu. Od njega nisu svi profitirali: 17 odsto stanovnika živi ispod egzistencijalnog minimuma. Među njima su i mnogi od 300.000 građana ruskog porekla koji nemaju pasoše, pa tako ni, na primer, biračko pravo. Velika je razlika i između plata muškaraca i žena. Muškarci prosečno zarađuju 28 odsto više – to je najveća razlika u Evropi. „Jednoj maloj grupi ljudi je dobro, ali ostalima nije. Možda smo se jednostavno prebrzo razvili“, kaže Katel. Mnogi Estonci su se u međuvremenu odlučili za odlazak iz svoje domovine, većinom u Finsku i Švedsku.

Političari se suviše malo interesuju za socijalne probleme, smatra Katel i kaže da radije ističu velike privredne uspehe. Posledice takve politike su već sada očigledne, upozorava taj analitičar: „Sigurno da sve više ljudi gubi iluzije i okreće se od politike.“

U očekivanju novih uspeha

No, oni koji imaju mogu i žele da biraju očigledno polažu nade u neoliberalnu politiku vlade premijera Andrusa Ansipija. On je 2011. godine ponovo izabran na četiri godine. Zato ni njegov ministar privrede Parts ne želi da odustane od svoje restriktivne politike štednje: „To bi bilo na račun iduće generacije. Zaduživanje je uvek rizik.“

Tit Pananen smatra da Talin idealno mesto za razvojni centar „Skajpa“, pa čak i sada kada centrala te firme više nije u Estoniji jer ju je preuzeo „Majkrosoft“. On je uveren da „Skajp“ nije poslednja uspešna estonska priča: „Idućih godina će doći još nešto. Mnogo toga što će promeniti svet, svoje korene će imati u Estoniji.“ Možda nešto što doprineti novom poletu male baltičke države.

Autori: Fridel Taube / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković