1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

ESM stupa na scenu

Danas (8.7.) stupa na snagu Evropski stabilizacioni mehanizam ESM. Očekivanja od te „čarobne skraćenice“ su velika. Ali, kako u stvari funkcioniše trajna zaštita od lavine dugova?

Hoće li na dan ustanovljavanja Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM) na vrata jedne neugledne zgrade u luksemburškoj četvrti Kirhberg biti postavljen novi natpis sa poznatom skraženicom – novi portparol ESM Volfgang Proisl to nije znao da kaže. Ta siva poslovna zgrada, smeštena pored jednog supermarketa, spolja, trenutno, ničim ne odaje šta se u njoj nalazi. Trajni fond ESM zapravo je još „podstanar“ u kancelarijama privremenog Fonda za evropsku finansijsku stabilnost (EFSF). Četrdeset radnika EFSF trebalo bi da postavi na noge ESM koji bi najkasnije sredinom sledeće godine trebalo da postane potpuno samostalna evropska institucija zadužena za spas finansijski poljuljanih zemalja evrozone.

700 milijardi evra za pomoć

Klaus Regling, VD šefa ESM

Klaus Regling, VD šefa ESM

Sadašnji šef EFSF, Nemac Klaus Regling, preuzima položaj vršioca dužnosti direktora ESM. Pred njim je opet jedan pionirski zadatak. „Učinili smo sve da bi ESM od prvog dana mogao da deluje kao stalni mehanizam stabilnosti evro zone. Prelaz sa EFSF ka ESM proteći će glatko“, obećao je Regling na jednoj konferenciji za novinare. Broj zaposlenih u novoj instituciji trebalo bi da se na kraju popne na 100. Njihov zadatak će biti da nestabilne članice evro zone i nestabilne banke snabdevaju svežim kapitalom.

A kako ESM zapravo funkcioniše? Sedamnaest zemalja članica evro zone u fond uplaćuju 80 milijardi evra u gotovini i 620 milijardi u obliku kreditnih garancija. S tim kapitalom u pozadini, ESM će, kao i do sada EFSF, da na tržištu kapitala prodaje obveznice, a dobijenim novcem pomagaće zemljama kojima će to biti potrebno. Važan korak prema funkcionalnom mehanizmu jeste i širenje njegove prepoznatljivosti na globalnom tržištu kapitala. „Ulagači širom sveta će kroz marketing biti upoznati s 'novim igračem' na svetskom tržištu“, objašnjava Regling.

U opticaj će biti moguće pustiti „samo“ 500 milijardi evra. Ostalih 200 služi kao dodatna garancija ulagačima da je njihov novac dobro uložen. Najveći udeo u ESM, kao najveća zemlja evro zone ima Nemačka sa 27 odsto ili 190 milijardi evra. Međutim, put do pristanka Nemačke na davanje garancija u tako velikom iznosu nije bio lak. Pored parlamenta Bundestaga, učešće Nemačke u ESM morao je da potvrdi i Nemački ustavni sud.

„Mušterije“ čekaju u redu

Odluke unutar vodećeg gremijuma ESM, koji se sastoji od ministara finansija zemalja članica evro zone, donosiće se jednoglasno. Prva „mušterija“ ESM bi mogla da bude Španija. Vlada u Madridu najavila je da će za spas svojih poljuljanih banaka zatražiti pomoć u visini od 40 milijardi evra. ESM može, za razliku od prethodnog EFSA, direktno da pozajmljuje novac pogođenim bankama. ESM, isto tako, poseduje bankarsku licencu, pa na tržištu može da se ponaša kao kreditni institut.

Prvo Španija, pa onda...

Prvo Španija, pa onda...

Posle Španije, na spisku bi mogao da se nađe i Kipar, a šuška se da bi tu mogla da se nađe i Slovenija. Uprkos optimističnim prognozama političara, u očima nekih stručnjaka ESM nije mehanizam koji bi mogao da otkloni sve nedaće evropskog finansijskog sistema. Direktor ekonomskog instituta IFO iz Minhena, Hans-Verner Zin smatra da ESM neće biti u stanju da ukloni uzroke krize već da jedino može da ugroženim državama ili bankama svojim pozajmicama da malo vremena. On smatra da je ESM tzv. „Loša banka“ (Bad Bank), preko koje će se neki ulagači hteti da se oslobode svojih bezvrednih državnih obveznica. Time bi teret sa slabijih članica evro zone bio raspoređen na one jače.

Nije samo „sredstvo za umirenje“

Novi direktor ESM Klaus Regling to naravno vidi drugačije. On smatra da će ESM biti stabilan isto kao što se i EFSF dosad pokazao stabilnim. To dokazuju i vrhunske ocene rejting-agencija. Regling je još pre dve godine izjavio da i samo postojanje fonda, poput tadašnjeg EFSF, umirujuće deluje na tržišta. Međutim, u jednom se prevario: on je tada tvrdio da fond neće izaći iz svojih okvira „umirujućeg sredstva“ i da neće morati da pomaže konkretnim iznosima. U međuvremenu svi znaju da su iz EFSF novac povukle Grčka, Portugalija i Irska.

Autori: Bernd Rigert / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković