1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Erler za DW: Status Kosova više nije predmet diskusije

U intervjuu za Dojče vele, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Gernot Erler izrazio je nadu da će novi početak u Srbiji značiti i preispitivanje stava Srbije prema Kosovu. Intervju vodila Anila Šuka.

Gernot Erler - državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke

Gernot Erler - državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke

Dojče vele: Državni ministar za Evropu Ginter Glozer je tokom boravka na Kosovu izjavio da će Srbija morati da prizna Kosovo ako želi u EU. Šta Vi mislite o tome?

Gernot Erler: U svakom slučaju ne bih želeo da komentarišem izjavu kolege Glozera. Ali je naravno jasno, da se nadamo da će novi početak u Srbiji značiti i preispitivanje pozicije prema Kosovu. Mi smo angažovanje predsednika Srbije Borisa Tadića uvek veoma cenili. Na osnovu toga smo i gajili određene nade i tu nadu treba nazvati pravim imenom.

Novi srpski premijer - Mirko Cvetković

Novi srpski premijer - Mirko Cvetković

Novi srpski premijer Cvetković je nagovestio da Srbija nikada neće priznati Kosovo, ali je izrazio spremnost na razgovore o određenim pitanjima. Na šta bi se to moglo odnositi?

Kosovo je u međuvremenu dobilo Ustav koji je 15. juna stupio na snagu. Kosovo je priznala većina zemalja EU - 20 od ukupno 27. To je slučaj i sa većinom zemalja članica Saveta bezbednosti UN - 8 od njih 15. I mi očekujemo da će se sa priznavanjem Kosova nastaviti. I Donatorska konferencija za Kosovo je bila uspešna. Pitanje statusa Kosova više nije predmet diskusije. Odluka o statusu je doneta. Sada kada je to veliki broj zemalja, uključujući i članice UN potvrdio, ne možemo ići unazad. Niko više nema tu nameru, a u takvom procesu Nemačka ne bi ni učestvovala.

Srbija želi da nastavi putem ka EU. Na tom putu regionalna saradnja je neizbežna. Znači li to da Srbiji ne preostaje ništa drugo, nego da prizna Kosovo?

To je pitanje vremena. Nije realno očekivati da u kratkom vremenskom periodu Srbija promeni svoj stav. Ali, na drugoj strani, sigurno će uslediti proces učenja, koji će dovesti do učvršćivanja novog statusa kvo. Utoliko je najrazumnije, ali i neophodno, da međunarodna zajednica pokaže strpljenje.

Kosovo može da računa na 1,2 milijarde evra pomoći. Na koji način će se u naredne dve godine ocenjivati učinak uloženih sredstava?

Kao prvo, Donatorska konferencija se može smatrati uspešnom. Zato što su rezultati veći od onoga što se očekivalo. Bilo je interesantno videti sa kojih sve strana dolaze donacije. Kosovo je s pravom smatralo Konferenciju velikim uspehom i korakom napred. To, primera radi, znači da je obezbeđen državni budžet za naredne dve godine uključujući i 2009. godinu. To jeste veliki korak napred, ali i obaveza za Kosovo. Premijer Tači je rekao da će novac biti korišćen za ono za šta je i namenjen i da će borba protiv korupcije biti nastavljena, kao i rešavanje problema institucionalne slabosti. Nadamo se da će te najave biti sprovedene u delo. Verujem da je rezultat konferencije ohrabrujući za sveukupnu politiku Kosova, ali i za nas kojima je najvažniji cilj stabilnost u regionu.“

Može li predlog generalnog sekretara UN o realizaciji misije EULEKS pod okriljem UNMIK-a, dugoročno gledano, dovesti do podele Kosova?

Ne, bilo je jasno da je definisanje zadataka bilo neizbežno, ali nije reč o regionalnoj podeli. U pismu je jasno rečeno, da će UNMIK zadržati preostale zadatke. Dok će za one konkretne poput pravosuđa, policije i carine biti odgovoran Euleks, ali pod okriljem UNMIK-a. Dakle reč je o jednoj horizontalnoj podeli posla, a ne o tome da će biti nekih izuzetaka, na severu Kosova na primer. Euleks će biti nadležan u svim delovima zemlje.

Predsednik Francuske - Nikola Sarkozi

Predsednik Francuske - Nikola Sarkozi

Šta je sa proširivanjem EU na Balkan? Mogu li se države na tim prostorima uprkos irskom "Ne" Lisabonskom sporazumu i dalje nadati članstvu u EU?

Treba jasno reći da Balkanske zemlje, svih sedam država, pre svega Hrvatska, sa kojom su pregovori daleko odmakli, zatim Makedonija, ali i Srbija, Crna Gora, BiH, Albanija i Kosovo, imaju tu perspektivu. Takođe je jasno, da to na kraju krajeva zavisi od mogućnosti daljeg širenja EU, koje je na osnovu Sporazuma iz Nice već ograničeno. To uvek iznova ističu evropski političari, među kojima pre svega francuski predsednik Sarkozi. Ali mi svi zajedno želimo da prevaziđemo tu situaciju. Moramo pronaći put koji će ponuditi konkretna rešenja, pre svega u slučaju Hrvatske, sa kojom računamo da će najkasnije do kraja naredne godine pregovori biti pozitivno okončani."

  • Datum 18.07.2008
  • Autor Anila Šuka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Eee0
  • Datum 18.07.2008
  • Autor Anila Šuka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Eee0