Erdoganova pogrešna računica

Šokantni događaji usledili su nakon mirnih protesta za zaštitu jednog malog parka, u kojem je drveće trebalo da bude žrtvovano radi sumnjivog građevinskog projekta koji uključuje i izgradnju trgovinskog centra. Aktivisti za zašitu životne sredine formirali su protestni front, koji je turska policija htela da probije na brutalan i pravnoj državi nedoličan način, što joj međutim nije pošlo za rukom. Naprotiv, redovi protiv premijera Redžepa Tajipa Erdogana su postajali sve gušći. Nakon Istanbula, iz Ankare, Izmira i drugih većih gradova pristigle su vesti o protestima protiv vlade i teškim sukobima.

Erdogan u svojoj pogrešnoj računici polazi od toga da mu njegova nadmoć u parlamentu daje za pravo da pokaže svoju snagu bez obzira na demokratske opozicione snage i na društvo. Zato se ne sme čuditi kada ga njegovi politički protivnici, a sada i turski besni građani, upoređuju sa svrgnutim despotima u arapskim zemljama. Opozicioni front, koji ni u kom slučaju nije homogen, najpre se dogovorio oko jednog, a to je da se Erdoganu pokaže gde su granice njegove moći.

Dijalog umesto "basta-strategije"

Erdogan i njegovi sledbenici doduše pokušavaju da poprave situaciju saopštenjima po kojima je policijska akcija prešla meru, te da nije trealo koristiti suzavce i vodene topove. Ali istovremeno se policijsko korišćenje tih sredstava "u slučaju potrebe" najavljuje i za buduće slučajeve. Erdogan je još daleko od spremnosti na društveni dijalog. No, upravo poštovanje prema mnogim etničkim i religijskim slojevima turskog društva nalaže dijalog umesto jedne "basta!-strategije."

Zašto je Erdogan svom bivšem prijatelju, sirijskom diktatoru Bašaru al Asadu, u početnoj fazi građanskog rata savetovao da ne deluje tako žestoko protiv demonstranata? Da se ne bi pojačala spremnost na nasilje na strani opozicije. Zašto je nakon protesta i pada Mubarakovog režima predložio laicistički model razdvajanja religije i državnih poslova. Da bi Egipat mogao da se pobrine za miran suživot religija i demokratije. Svi ti saveti su za bivše ili nove prijatelje u arapskim zemljama bili dovoljno dobri. Samo u sopstvenoj zemlji Erdogan ne dopušta prostor za društveni konszensus, u koji svakako treba da bude uključena i opozicija.

Erdoganov tvrd stav ugrožava uspeh Turske

Erdoganovi tvrdi stavovi ugrožavaju pozitivne ekonomske razvoje, na koje su dosad zavidno gledale zemlje Evrope, kao i turizam kao jedan od najvažnijih izvora prihoda njegove zemlje. Pored toga Erdogan sa svojom nepopustljivošću, kada je u pitanju otpor i kritika njegove politike, rizikuje sopstvenu političku budućnost. Moderna laicistička Turska se ne može temeljiti na zabranama i odbijanju onih koji politički i verski razmišljaju drugačije.

Sukobi, koji su nastali kako bi jedan mali park na trgu Taksim zaštitili od nepotrebnog građevinskog projekta, su možda jedno od poslednjih upozorenja pred daljim eskalacijama. Erdogan bi te upozoravajuće signale trebalo da shvati ozbiljno, kako trg Taksim ne bi dalje bio simbolično uspoređivan s trgom Tahrir u Kairu.

Komentar: Baha Gungor

Odg. urednica: Ivana Ivanović