Erdogan već u predizbornoj kampanji | Politika | DW | 12.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Erdogan već u predizbornoj kampanji

Turci će na leto prvi put direktno birati predsednika. Premijer Redžep Tajip Erdogan će se verovatno kandidovati. Posmatrači strahuju da Erdogan želi da promeni sistem vlasti u Turskoj.

Samo nekoliko nedelja uoči godišnjice izbijanja demonstracija u istanbulskom parku Gezi (28.5), protekle sedmice počelo je prvo saslušanje protiv 255 kritičara vlade koji su aktivno učestvovali u masovnim protestima protiv turske vlade. Među njima je i sedmoro stranaca. Optuženi se, između ostalog, terete za kršenje Zakona o demonstracijama, oštećivanje verskih spomenika i nanošenje telesnih povreda civilima.

Mnogi smatraju da se država prema njima ne ponaša korektno. „Našao sam se s nekoliko prijatelja na trgu Taksim, a onda nas je iznenada uhapsila policija. Nismo znali šta će biti s nama. Nisam kriv i tražim da me sud oslobodi“, rekao je optuženi grafički dizajner Sekin Čebeci za televiziju Si-en-en na turskom. I snimatelj Gorkem Čeliloglu smatra da je nepravedno optužen. „Bio sam sa kamerom u grupi demonstranata. Kada je policija iznenada bacila suzavac, svi su pobegli i ostao sam sâm. Zatim su me uhapsili. To nije u skladu za zakonom“, tvrdi Čeliloglu.

Abdullah Gül

Aktuelni predsednik Abdulah Gul

Nije nikakva slučajnost to što se suđenje održava baš sada, smatra Feti Ačikel, politikolog sa Univerziteta u Ankari. „Redžep Tajip Erdogan želi da, neposredno pre avgustovskih predsedničkih izbora, demonstrira svoj autoritativni način vladavine. Njegova strategija od početka protesta glasi 'ili prijatelj ili neprijatelj'.“ Erdogan je, prema Ačikelovom mišljenju, podelilo zemlju. „On pokušava da uveri svoje biračko telo da progoni one koje izazivaju nemire. Ne bih se čudio ako bi premijer Erdogan tu godišnjicu pretvorio u neku vrstu izborne kampanje za predsedničke izbore“, kaže Ačikel za DW. Bliži se godišnjica izbijanja protesta i još uvek traje potraga za pripadnicima policijskih i bezbednosnih snaga koji su povredili veliki broj ljudi, a nekoliko njih čak i ubili, kaže politikolog. „U narodu vlada depresija. Taj sudski proces pokazuje da se ništa nije promenilo“, kaže Ačikel.

Erdogan kao autoritativni predsednik?

Turski narod će 10. avgusta prvi put direktno birati predsednika. Ako u prvom izbornom krugu ne padne odluka, drugi će se održati 24. avgusta. Još nije jasno ko će se kandidovati za mesto predsednika. Većina posmatrača pretpostavlja da će to biti premijer Erdogan. U to gotovo da i nema sumnje nakon poslednjeg susreta stranačkog rukovodstva islamističko-konzervativne stranke AKP koji je održan 2. maja. Tamo je doneta odluka da nijedan član te stranke ne može da ostane na istoj funkciji više od tri mandata. Ta interna odredba sprečava Erdogana da ponovno postane premijer. Vicepremijer Bulent Arinc najavio je da će predsednički kandidat AKP-a sasvim sigurno biti Erdogan – ako on to bude želeo.

Evren Balta EINSCHRÄNKUNG

Erdogan želi predsednički sistem, smatra Evren Balta

Erdogan je najavio da će, u slučaju da postane predsednik, iskoristiti svu moć koju mu pruža ta funkcija. To bi bila prava novina u turskoj politici, kaže Evren Balta, politikološkinja sa Univerziteta „Jildiz“ u Istanbulu. Turski predsednik na osnovu ustava ima prilično veliku moć. „Međutim, niko tu moć nije u potpunosti iskoristio. Dosadašnji turski predsednici bili su više neutralni i imali simboličnu ulogu.“ Ali Erdogan to želi da promeni. „Zato možemo da bude sigurni da će Erdogan, ako u avgustu bude izabran za predsednika, pokušati i da vlada kao predsednik u predsedničkom sistemu“, tvrdi Balta za DW. I to s autoritativnim načinom vladanja, dodaje ona.

Država u kojoj nema slobode?

Od 2002. do 2007. godine, tokom Erdoganove vladavine, došlo je do velikih pomaka u demokratizaciji zemlje, naglašava Balta. „Slabljenje uloge vojske bio je glavni zahtev Evropske unije za ulazak Turske u EU. Erdogan je bio prvi političar kojem je to pošlo za rukom. Slavili smo ga, jer je bio reformista“, kaže ta politikološkinja. Ali od 2010, AKP je postajao sve autoritarniji, što se pogotovo moglo videti i po kontroli medija. Balta ukazuje na nedavni izveštaj američke organizacije za borbu za ljudska prava „Freedom House“. U njemu je Turska svrstana među zemlje „koje nisu slobodne“, odnosno među zemlje s niskom ili nikakvom slobodom medija. „Tokom Erdoganove vladavine jednostavno ima previše pritisaka na medije“, kaže Balta.

Symbolbild Pressefreiheit in der Türkei

Turski novinari na protestima protiv ograničavanja slobode štampe u Turskoj

I Feti Ačikel smatra da je Erdogana, u prvih nekoliko godina njegove vladavine, pratio glas osobe koja podržava reforme. „Ali kada je osetio da njegovo biračko telo čvrsto stoji iza njega, počeo je i autoritativni sistem vladavine. Novine su bile izložene sve većoj kontroli, preko 60 kolumnista ostalo je bez posla, a državna televizija potpala je pod kontrolu samog premijera. Erdogan, u Putinovom stilu, pretvara Tursku u zemlju s islamističko-konzervativnim rukovodstvom“, ocenjuje Ačikel i podseća na to da Turska ima parlamentarni, a ne predsednički sistem. „Ali svi mi znamo da će Erdogan, ako bude izabran, maksimalno iskoristiti moć koju mu pruža mesto predsednika.“