1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Erdogan bi da ga vole i Obama i Ahmadinedžad

Premijer Turske Redžep Erdogan sastao se u Vašingtonu sa predsednikom SAD Barakom Obamom. Njih dvojica su održala konferenciju za novinare na kojoj se videlo da od pomaka u razgovorima o bitnim pitanjima nije bilo ništa.

Erdogan na sastanku sa Barakom Obamom

Erdogan na sastanku sa Barakom Obamom

Predsednik Barak Obama najpre je pohvalio je Tursku. To je jedan od najvažnijih američkih partnera u NATO pre svega zbog gorućih problema, kao što su Iran, Irak, Avganistan i Bliski istok: „Turska je velika zemlja. Između naših dveju zemalja postoje čvrste veze i drago mi je da premijera (Redžera Tajipa) Erdogana mogu da nazovem ličnim prijateljem.“

Ali, čak i među prijateljima ima neslaganja. Ni Obamina, prijateljski nastrojena, definicija Turske kao sekularne, demokratske države sa većinskim muslimanskim stanovništvom, nije mogla da umanji neslaganja koja postoje između Vašingtona i Ankare. Razlog su, pre svega, trgovinski odnosi Turske sa Iranom.

Obama, nezadovoljan, samo može da zaključi da je Turska utrostručlila obim trgovine sa Teheranom. Samo u eksploataciju najvećih svetskih rezervi gasa, koje se nalaze na obalama Irana, Turska želi da uloži tri i po milijarde dolara kako bi se taj gas, kasnije, izvozio u zapadnu Evropu. Ugovori sa kojima se Erdogan vratio iz svoje poslednje posete Ahmadinedžadu, vredni su ukupno 10 milijardi dolara.

Obama ne može da računa na Tursku

„Premijer je predsednika Ahmadinedžada nazvao svojim dobrim prijateljem“, iritirano izveštavaju američki mediji. Biti dobar prijatelj i sa Obamom i sa Ahmadinedžadom – upravo to je Erdoganov cilj. Turski premijer smatra da će blagim pristupom Teheranu moći da postigne ono što Obama želi da učini oštrim sankcijama: „Mi poštujemo iranski nuklearni program.“

O tome je Erdogan u Teheranu i vodio razgovore i o njima obavestio Obamu. Umesto u Rusiji ili Francuskoj, Iranu je ponuđeno da uranijum deponuje u Turskoj, što bi Ankara rado prihvatila. Obami je postalo jasno da će se sankcijama protiv Irana, pored Rusije i Kine, usprotiviti i Turska.

Ipak, on je na zajedničkoj konferenciji sa Erdoganom pokušao da bude optimista: „Mislim da Turska može imati važnu ulogu u pokušaju da se Iran pokrene u pravom smeru.“

Američki predsednik je svestan da od Ankare ne može da očekuje pomoć u slučaju Irana, ali ni u ratu u Avganistanu. Još uoči svog puta u Vašington, Erdogan je najavio da Turska, u dogledno vreme, neće poslati nove vojnike na Hindukuš. A ni sadašnjih 1.750 vojnika, kako je rekao, sigurno se neće boriti protiv Talibana, koji su takođe muslimani.

autori: Ralf Sina / Ivan Đerković

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 08.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KxFR
  • Datum 08.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KxFR