Erdogan - autokrata i loš krizni menadžer

Neposredno pre i posle sahrane poginulog tinejdžera, u više turskih gradova je bilo sukoba demonstranata sa policijom. Privedeno je više od 200 demoinstranata, a povređeno više od 20 osoba. Demonstranti traže ostavku turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana. „Turska prolazi kroz bolan proces otrežnjenja“, piše tim povodom Frankfurter rundšau onlajn: „Za manje od pola godine, blistavi premijer se sveo na normalnu meru običnog bliskoistočnog političara. Čovek koje je hteo da prevaziđe veličinu osnivača Republike Ataturka, da poveže islam sa zapadnom demokratijom i da uvede Tursku u deset najvećih privrednih sila sveta, ispostavio se kao obični autokrata – i loš krizni menadžer.“

„Erdoganova arogancija je kriva i za to što je prošlog leta jedna mala akcija ekoloških aktivista prerasla u protestni pokret protiv njegove vladajuće stranke koji je zahvatio čitavu Tursku. Nekoliko meseci kasnije, uspeo je čak i da spor – sasvim rešiv - sa jednim svojim bivšim saveznikom (islamski pokret Gulen) pretvori gotovo u sukob na krv i nož. Ali, protivnik se nije našao na podu, već je otkrio veliki skandal sa podmićivanjem i okrenuo pravosuđe protiv Erdogana. Na to je Erdogan blokirao pravosuđe, smenio hiljade istražitelja korupcije i u velikoj meri ukinuo slobodu mišljenja na internetu.“

„Optužbe na račun Erdogana, njegove porodice i najbližih saradnika su toliko monstruozne da je vlada odavno morala da podnese ostavku. Trebalo je povratiti pravnu državu, i formirati anketni odbor parlamenta. U Turskoj se ništa od toga nije desilo. Ostavke ne spadaju u tradiciju u Ankari. Anketni odbor sada više sigurno neće biti formiran pre izbora. A opomene iz Brisela ne plaše Erdogana – on Evropsku uniju ionako smatra za tigra od papira. On se sada najviše uzda u lokalne izbore 30. marta koje je proglasio za referendum o svojoj vladavini“, piše dnevnik Frankfurter rundšau.

„Razmere tuge i gnev posle smrti mlade žrtve policijskog nasilja iznenadila je tursku vladu“, smatra komentator lista Badiše nojeste nahrihten: „Proteklih meseci, protestni pokret – koji je prošle godine potresao čitavu zemlju – izgubio je nešto od svoje snage. Ali, učešće više desetina hiljada ljudi u pogrebnoj povorci, na sahrani 15-godišnjaka koga je ubila policija, kao i potresenost velikog broja različitih društvenih grupa zbog smrti tog mladića, pokazuju da otpor Erdoganu – raste. Tabor njegovih protivnika je sada veoma veliki i obuhvata kako komunističke grupe tako i udruženja privrednika. Premijer je svojim apsolutističkim stilom vladanja i svojom arogancijom kada je reč o aferi sa korupcijom razljutio toliki broj građana, da su i tako šarene koalicije postale moguće.“

List Vezer kurir piše: „Baza Erdoganove vlasti još nije poljuljana. Njega još uvek podržavaju muslimanski malograđani, što šefa vlade očigledno udaljava od životne stvarnosti velikog broja svojih sugrađana. Čitava zemlja priča o smrti mladog Berkina Elvana, ali on o tome nije prevalio ni reč preko usana. Posle moguće pobede premijera na lokalnim izborima krajem ovog meseca, javiće se pitanje da li će on da se kandiduje na predsedničkim izborima koji se održavaju na leto. Političar koji toliko deli zemlju kao što to čini Erdogan, zapravo ne može da bude nikakav otac nacije. Ali, Erdogan možda i ne želi da bude predsednik svih, već samo 'njegovih' Turaka – u drugom izbornom krugu bila bi mu dovoljna i relativna većina glasova da postane predsednik. To bi dovelo do daljih podela u Turskoj. Ali izgleda da je to njemu – svejedno.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković