Erbasove pukotine i nemački bilion evra | Izbor iz štampe | DW | 09.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Erbasove pukotine i nemački bilion evra

Nemački mediji komentarišu novi nalog za detaljnu proveru Erbasovih modela A380 zbog moguće greške na krilima. Druga velika tema u štampi je vest da je nemački prihod od izvoza prošle godine premašio bilion evra.

Evropska agencija za bezbednost letenja EASA zatražila je proveru cele flote Erbasovih super džambo džetova A380 zbog pukotina sa unutrašnje strane njihovih krila. Agencija je time proširila prethodnu, sličnu naredbu kojom je bilo obuhvaćena trećina flote ovih letelica. U toj direktivi, EASA je zatražila „detaljnu vizuelnu inspekciju“ onog što se naziva „stopalom krilnih rebara“ – metalnih nosača koji povezuju „rebra“ sa „kožom“, to jest površinom krila. Kompozitni materijali čine više od 20 odsto avionske školjke Erbasa A380 a krila ove letelice su napravljena od plastike koja je ojačana ugljeničkim vlaknima, staklenim vlaknima i kvarcnim vlaknima.

Flensburger tageblat (Flensbug) piše da su ti avioni „paradni proizvod evropske i američke vazduhoplovne industrije – i istovremeno redovna tema negativnih vesti: bilo da se radi o Boingovom ‘drimlajneru’ B787 kome otpadaju delovi repa ili o floti Erbasova A380 koji zbog pukotina na površini krila moraju u radionicu – zaista su u pitanju samo udarne vesti, jer kratkoročno nisu ugroženi ni ljudi ni avioni. Objektivno gledano, takve vesti bi čak trebalo da pojačaju osećanje bezbednosti, jer nikada ranije u istoriji vazduhoplovstva nije bilo toliko raznovrsnih i pouzdanih kontrolnih mehanizama kao danas.“

Zidvest prese (Ulm) se čudi što je „nemačko-francuski koncern saopštio da su manjkavosti aviona prouzrokovane konstrukcijom, ali i u proizvodnji. Kako to? Za neke delove upotrebljeni su novi materijali koji treba da su posebno laki ali i stabilni. Ambicija da ide do krajnjih granica mogla bi da košta Erbas mnogo novca. Bezbednost ima prednost, pogotovo kada u avionu sedi više od 500 ljudi. Pukotine su načele i imidž koncerna. S druge strane, oni koji ne probaju ništa novo i ne pribegavaju intenzivnim testovima – zaostaju.“

Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri) prenosi da „vest o tome da pukotine na krilima A380 moraju biti ispitane, dolazi u nevreme za Erbas. Ovaj gigant se nadao da će imati mnogo više porudžbina. Već i kašnjenje sa isporukama je pokazalo koliko je jednom specijalisti poput Erbasa teško da ovlada ovako gigantskim projektom. I probleme sa Boingovima ‚Drimlajnerom’ pokazuju da se u proizvodnji tako ambiciozno projektovanih aviona stiglo do granica mogućeg. A to na kraju krajeva može da ugrozi bezbednost putnika. Erbas bi zato trebalo da dobro ispita pukotine. I da na neko vreme zamrzne planiranu produženu verziju modela A380.“

Rekordni izvoz Nemačke

Vrednost nemačkog izvoza bila je 2011. prvi put veća od 1.000 milijardi evra, saopštio je Savezni zavod za statistiku. Nemačka preduzeća su prošle godine izvezla robu u vrednosti od 1.006 milijardi evra što je 11,4 odsto više nego 2010. Najviše robe je izvezeno u zemlje Evropske unije – vrednost izvoza je iznosila 627,3 milijardi evra. Nemačka je tako 2011. godinu završila sa spoljnotrgovinskim viškom od 158,1 milijarde evra. Evo nekih komentara:

Noje rur cajtung (Esen): „Nemačka preduzeća su mnogo ranije od drugih ulagala na Kinu i sada ubiru plodove te dalekovidosti. Ona sklapaju blistave poslove, a za nemačke graditelje mašina, Kina je u međuvremenu postala najveće tržište. Ako tome dodamo uvoz, Kina je naš najvažniji trgovinski partner. Privredni uspesi nemačkih firmi su, doduše, često plaćeni i pomalo preterano diplomatskim stavom kada je reč o kršenju ljudskih prava u Kini. I Angela Merkel je – baš kao i njen prethodnik – u Pekingu češće zbog trgovine nego zbog borbe za univerzalna ljudska prava. Zalaganje za ljudska prava ne bi smelo da ostane zapostavljeno zbog ekonomskih interesa.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Jezgro krize je ekstremno nejednaka konkurentnost. Dokle god je tako, sve spasilačke akcije će biti samo kozmetika. Ne bi pomoglo kada bi Nemačka veštački smanjila svoj izvoz. Jer, kada se sve sabere i oduzme, tada bi u Evropi bilo manje dobara da se razdeli i standard ne bi porastao ni u Madridu ni u Parizu ni u Atini.“

Rajn cajtung (Koblenc/Majnc): „Vrednost izvezenih proizvoda je 2011. prvi put prešla bilionsku granicu. Inostranstvo odavano govori o novom nemačkom privrednom čudu. I zaista, posle dve godine neobično zdravog privrednog rasta, Nemačkoj i 2012. još uvek ide dobro, iako evro-zoni preti recesija. Kome za to treba zahvaliti? Na početku veka, industrija je povećala, restrukturirala i racionalizovala proizvodnju. Sindikati su godinama pristajali na mala povećanja plata, sa svim lošim posledicama na planu raspodele prihoda. Restrukturiranje i ta uzdržanost su nemačkim firmama donele takvu prednost na stranim tržištima da su mnogi konkurenti pali na kolena.“

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević