Epidemija EHEC još nije razjašnjena | Izbor iz štampe | DW | 20.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Epidemija EHEC još nije razjašnjena

Da li je nemačka vlada obmanula javnost u vezi sa skandalom oko zaraze bakterijom ešerihija koli (EHEC) 2011. godine, nakon što je obolelo više od 3.800 ljudi? Organizacija Fudvoč je oborila zvanično objašnjenje vlasti.

Špigel onlajn smatra da u Nemačkoj skandali oko životnih namirnica uvek slede isti obrazac: „Najpre se zaobilaznim putevima saznaje da je neka životna namirnica zagađena (dioksin u hrani za životinje), pogrešno deklarisana (konjsko meso) ili štetna po zdravlje (EHEC). Mediji počinju da govore o „skandalu“ a vlasti počinju sa rasvetljavanjem događaja. To se u pravilu ne odvija bez propusta, niti naročito brzo. Kada se otkriju krivci i pokrenu postupci kažnjavanja, svi se hvale zbog brzog rešavanja slučaja i donosi se neki akcioni plan ili nacrt zakona. Nekoliko nedelja kasnije, i potrošači i mediji već su zaboravili šta se zapravo dešavalo.“

Špigel navodi da je tako bilo i sa infekcijom bakterijom EHEC pre dve godine. U maju 2011. ona se pojavila tako reći niotkuda. Simptomi oboljenja su bili bolovi u stomaku, mučnina i proliv; neki pacijenti su dobili trajna oštećenja bubrega, a 53 osobe su umrle od posledica infekcije. Zaraženo je ukupno 3842-je ljudi, a kod 855 pacijenata se javio takozvani hemolitičko-uremijski sindrom (HUS) – komplikacija koja je opasna po život. Vlasti su tada grozničavo tragale za poreklom bakterije i putevima zaraze i osnovale i specijalnu jedinicu koja se bavila tim zadacima.

„Vlasti su najpre povukle iz prometa španske krastavce a ta sumnja se kasnije ispostavila kao pogrešna – što je što je španske proizvođače zamalo oteralo u propast. Deset dana kasnije, specijalna jedinica je otkrila novi trag: mnogi oboleli su jeli sirove klice koje su – sve odreda. poticale sa jedne male farme u Donjoj Saksoniji. Ta farma je kupovala i prodavala seme iz Egipta, pa je tako doprinela širenju nezdravih klica. Farma je zatvorena, zaraza je jenjala a nadležni ministri su tapšali jedni druge po ramenima zbog dobrog rada. Samo, čitava priča je očigledno bila – pogrešna.“

Organizacija za zaštitu potrošača Fudvoč je, kako piše hamburški nedeljnik, posle zvaničnog kraja epidemije nastavila sa svojim istraživanjima. U maju 2012. ona je podnela izveštaj – kome niko nije poklonio pažnju – gde je ukazano na mnoge nepravilnosti u zvaničnoj verziji toka i rasvetljavanja krize sa EHEC-om. Tu piše da vlasti nisu mogle da dokažu postojanje EHEC-a u egiptatskom semenju, pa ni na farmi u Donjoj Saksoniji. Zapravo, nije mogla da se dokaže nijedna zvanična teza o poreklu zaraze. Istraživanje Fudvoča je pokazalo da je objašnjeno samo 350 od ukupno 3842 oboljenja.

„To znači“, zaključuje Špigel, da najteža kriza sa izbijanjem neke zaraze u poslednjih nekoliko godina uopšte nije u potpunosti objašnjena. Vlasti se diče time što su se izborile za uvođenje propisa kojim je povećana bezbedost životnih namirnica. Doduše, specijalna jedinica u oko hiljadu proba uzetih na pomenutoj farmi nije našla nikakvog izazivača bolesti (jedna žena zaposlena na farmi je doduše bila obolela) – no i pored toga, kontrola sirovih klica u Evropskoj uniji je pooštrena. Drugi mogući izazivači epidemije nisu istraženi, baš kao što ni u odredbe u pooštrenoj kontroli EU nije uvrstila moguće prenosioce bakterije kao što su krastavci, paradajz i salata.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević