Enki Bilal u hodnicima Luvra | Mozaik | DW | 12.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Enki Bilal u hodnicima Luvra

Pariski Luvr dao je „carte blanche“ poznatom crtaču stripova Enkiju Bilalu (Enesu Bilaloviću) da boravi u najpoznatijem muzeju na svetu i da reinterpretira neka od najvećih ostvarenja u istoriji umetnosti.

Umetnik je sa fotografskim aparatom u ruci tri meseca lutao salama muzeja, u kojima je stočeno 4.000 godina stvaralaštva, razgledao remek-dela, zbližavao se s njima, naslućujući i odgonetajući njihovu tajnu i suštinu, fotografišući ih iz neobičnih uglova i zamišljajući ličnosti i okolnosti koje su bile u osnovi njihovog nastanka.

Rezultat tog boravka je knjiga „Fantomi Luvra“ i istoimena izložba koja će u najčuvenijem muzeju svetu biti otvorena tri meseca. Od četiri stotine fotografija, remek-dela koje je snimio, Bilal je odabrao samo 22, izradio ih u velikim formatima, a zatim im pridružio svoja 22 pastelna „fantoma“.

Naslovna strana knjige „Fantomi Luvra“

Naslovna strana knjige „Fantomi Luvra“

Ti fantomi su žene, muškarci, deca, umetnici sâmi, njihovi modeli, muze ili savremenici, koji su u blizini slikarskih i skulptorskih dela zalebdeli pred Bilalovim očima ili u njegovoj imaginaciji, i sugerisali priču koja ima neku relaciju sa njima.

Desetogodišnjak kao „fantom u Luvru“

„Niko ne zna ko je isklesao Niku Samotračku. Za mog boravka u Luvru u mojoj fantaziji iskrsnuo je lik tog stvaraoca i predstava da je njegov život završen na nasilan način. Napravio sam mu omaž uz skulpturu koju je stvorio. Slično sam nastojao da učinim za sve umetnike kojima se divim“, kaže Bilal i dodaje da mu nije bio cilj novo viđenje ili tumačenje remek-delâ u najvećem muzeju na svetu, nego otkrivanje „fantoma njihovog nastanka“, koji, nevidljivi, lebde oko njih.

Bilal ih je „hvatao“ za svog tromesečnog boravka u salama u kojima su dela Leonarda da Vinčija, Goje, El Greka, Delakroa, antičke i persijske i skulpture. Onako kako ih je uhvatio ukomponovao ih je u portret Mona Lize, bistu egipatskog faraona, Direrov autoportret i druga remek-dela da bi se na kraju sa njima i sâm uselio u jednu od sala Luvra, gde će ostati sve do 18. marta.

„Izložba i knjiga su izvesna evokacija moje prve posete Luvru, u koji me je odveo otac kad sam imao manje od deset godina“, kaže Bilal. „Taj davni doživljaj ostao mi je u sećanju do dana današnjeg pomalo fantomski. Nisam znao ni reči francuski, ništa nisam razumeo oko sebe, i sâm sam bio fantom“, seća se umetnik.

Majstor devete umetnosti

Brojni posetioci želeli su potpis Enkija Bilala

Brojni posetioci želeli su potpis Enkija Bilala

Enki Bilal, rođen 1951. u Beogradu kao Enes Bilalović, sin Bosanca i Slovakinje, došao je u Pariz 1960. godine. Već oko 1970. počinje da objavljuje stripove u francuskim listovima i časopisima, da bi 1975. štampao i prvi samostalni album „Zov zvezda“. Od tada autor je desetina albuma, koji su mu obezbedili poznatost i slavu u svetu devete umetnosti. Njegova ostvarenja neretko su obeležena diskretnim reminiscencijama na zemlju sopstvenog porijekla, Bosnu i Hercegovinu. Tako prva priča futurističke serije „San monstruma“ počinje u Sarajevu, koje je predstavljeno fascinantnim crtežima, a junaci stripa su Bosanci, rođeni u ratu od 1992. do 1995. godine.

Izložba u najvećem muzeju sveta uvećava poznatost i uvaženje Enkija Bilala. Njegova ostvarenja – slike nastale u radu na stripovima, dostižu na velikim svetskim aukcijama cenu od preko 100.000 evra. U tom pogledu rekorder je među savremenim strip-crtačima: jedno njegovo ostvarenje prodato je za 177.000 evra.

Red za potpis na knjigu

Bilalovi stripovi prevedeni su na desetine jezika. Ljubitelja ima posvuda, u svim društvenim sredinama i slojevima. Ovih dana, gde god se pojavio na promocijama „Fantomâ Luvra“, u najelitnijim pariskim knjižarama ili u perifernim kvartovima i predgrađima francuske metropole, pred njim se hvatao red u kojem je na desetine ljudi strpljivo čekalo njegov potpis i eventualno kroki na prvoj stranici knjige. Knjižara „Kao jedan roman“ priredila je potpisivanje u Baru kulture 61. Među prisutnima su bili i Bilalovi prijatelji Jovan Divjak, novinar Remi Urdan, koji se proslavio kao ratni izveštač lista „Le Mond“ iz Sarajeva i poznati bosanskohercegovački fotograf Milomir Kovačević – Strašni, čiji snimci dopunjavaju ovaj izveštaj.

Autor: Dževad Sabljaković, Pariz
Odgovorni urednik: Ivan Đerković