1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Energija mora iskoriscena u Portugalu

Promena klime i eksplozivni rast cena fosilnih izvora energije postarali su se za pravi bum u tehnologiji energija. Čak je moguće iz mora dobiti energiju, u formi elektrana za iskoriscavanje talasa. Ovog leta se na portugalskoj atlanstkoj obali slavila premijera. Reč je o instalaciji prvog komercijalnog talasnog parka u svetu.

Izumiteljski ponos zvuči ipak drugačije. Ali mozda Dejvid Lindli hoce samo da pojaca znatizelju za potpuno novom tehnologijom:

«Zamislite prosto 4 kobasice, koje plutaju po moru kao podmornica, do pola zaronjene. Onda zamislite da talasi jure frontalno ka vama. I kobasice pokušavaju da jašu na talasima.»

Neozbiljno objašnjenje britanskog mašinskog inzenjera jos uvek je spektakularno. Pred portugalskom antlanstkom obalom se trenutno nalazi prva elektrana koja koristi energiju talasa, i koja je iskorišćena u komercijalne svrhe. Ali već krajem jeseni bi ovo postrojenje trebalo da transportuje energiju u unutrasnjost zemlje, zahvaljujući snazi talasa. Do sada su postojali samo probni i demonstracioni projekti. Ali sada ce prvi talasni park započeti sa radom.

Mlada škotska firma Ošn Pauvr Dilivri je razvila ovaj sistem. A Dejvid Lindli je jedan od direktora firme. Kobasice su u stvarnosti 30 metara dugački cilindri od čelika. Četiri kobasice su okačene jedna na drugu, kao vagoni nekog voza. U naletu talasa podižu se i spuštaju spojnice izmedju njih. Slicno kao kad bi koleno pmalo ispruzili, pa malo savili.

«Cevi se neprestano spuštaju i podižu čime pokreću hidraulične klipove unutar vezivnih elemenata. Na taj nacin se upumpava nafta na prikljuceni hidraulični motor visokog pritiska, koji pokreće generator struje.»

Novi talasni park slicno ce funkcionisati kao i prve elektrane za iskoriscavanje energije vetra: pocinje se sa malim. Najpre ce 12 komada čeličnih cevi biti polozeno u more, pet kilometara od portugalske obale. Time ce biti stvoren elektricni kapacitet za proizvodju od 2 megavata. Vise od toga ne postizu ni turbine kod energije vetra.

Kasnije je planirano vise od 110 cilindara, koji ce snabdevati strujom 15 hiljada domacinstava:

«Postoji puno obala gde se mogu izgraditi talasni parkovi. U Španiji, Portugalu, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Ali i u Juznoj Africi i Južnoj Americi. Takodje se ispituju mesta na istočnoj i zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Drzava.»

U Evropi postoji, u medjuvremenu, jedan savez za podsticanje iskoriscavanja energije mora. Njega čine brojne istrazivacke institucije i kompanije iz 12 zemalja. U najnovijem izvestaju Saveza stoji da je status talasa na evropskoj atlantskoj obali «visoko energetski». Samo u moru se nalaze resorsi snage 300 gigavata, sto odgovara jacini 250 do 300 nuklearnih elektrana.

Nije slucajnost, da prvo postrojenje za koriscenje energije talasa nastaje sada u Portugalu. Vlada je odlučila da debelo naplati energiju dobijenu iz mora. 22 centa po kilovat-satu. Veronika la regina iz Centra za istrazivanje energije talasa u Lisabonu kaze:

«Najkasnije za pet godina će Portugal imati pet talasnih parkova. Tada će biti završena ispitivanja u vezi sa kompatibilnoscu mesta gde ce se oni graditi i zivotne sredine.»

Takodje i u Velikoj Britaniji se dosta radi na iskoriscavanju regenerativnih izvora energije. Pred obalom Velsa ce iduce godine, jedan danski konzorcijum pustiti u vodu «zmaja na talasima». Postrojenje je dobilo naziv po tome sto «hvata» talase rasirenih krila. Talasi jure preko rampe, a voda se vraca turbinama na nivo mora.

Ova elektrana bi trebalo da proizvodi 70 megavata, sto je dovoljno za 60 hiljada domicinstava.

Evropa ocigledno pluta na novom talasu energije. Ali mnogi njeni stanovnici ne znaju da se struja moze dobiti iz morskih talasa. Ipak, za nekoliko godina, bi energija talasa, mogla da ima ravnopravno mesto uz ostale regenerativne izvore energije.

  • Datum 20.10.2006
  • Autor Volker Mrasek
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAUB
  • Datum 20.10.2006
  • Autor Volker Mrasek
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAUB