"Energetsko partnerstvo"

Svi nemački mediji, kao i nadregionalna štampa veliki značaj i prostor posvećuju prvoj poseti ruskog predsednika Nemačkoj.

"Novi ruski predsednik Medvedev je Putinova beba. Samo što se ne zna hoće li on to zauvek i ostati", pitanje je koje postavlja "Frankfurter algemajne cajtung" u komentaru i zaključuje: „Najvažnije je da poslovi teku dobro. To je u skladu sa nemačkim principima, koji čak mogu na poverljiv način da uzdignu politiku jer, ništa ne približava ljude tako kao zajednički poslovi“.

"Kelner štat ancajger" u komentaru pod naslovom „Odnos na solidnom osloncu“, povlači paralelu „Dmitrij Medvedev - Barak Obama“: „Mogu li novi harizmatični lik u Beloj kući i reformista u Kremlju da promene međunarodnu politiku? To je mogla da pomisli i kancelarka Merkel dok je dočekivala novog ruskog predsednika u Berlinu. Odlučujuća pitanja su otvorena. Ko će biti 44. predsednik SAD? Ko je Dmitrij Medvedev zaista?"

"Kelner štat ancajger" piše o opasnoj bezbrižnosti, povodom smetnji u atomskoj centrali u Kršku. "To mora da uznemiri, i Grinpis još uvek ne može da veruje da se ništa nije dogodilo, što ne čudi. Ozračenje, bakterije i virusi bude difuzne strahove. Nepoverenje je upereno protiv refleksa sa kojim institucije i odgovorni svake vrste greške i propuste pokušavaju da relativizuju, prikažu manjim. Istovremeno to ne znači da su problemi povod da se bezbednost atomske centrale generalno dovede u pitanje."

Niko ne voli atomsku energiju. Sumnja prema svakoj velikoj tehnologiji je opravdana. Ali ne i emotivna blokada koja ne dopušta argumente, kako to čine Englezi i Skandinavci odbacujući nuklearke kao đavolske naprave.

"Velt" piše o strahu Nemaca, argumentaciji naučno-tehničke elite Francuke koja se suprotstavlja stručno i racionalno pozivajući se i na uobičajen bilans troškova. A kad je reč o temi rizika, na hiljade smrtonosnih atomoboilskih nesreća, do sada nikoga nisu odvratile da i dalje koristi ovo sredstvo prevoza."

Nemačka imovina u Italiji je u opasnosti. Vrhovni civilni sud je odlučio da nemački kulturni instituti mogu biti zaplenjeni kako bi se obeštetile inostrane žrve Nacional-socijalističkog režima. „Čitav niz presuda vrhovnog Civilnog suda u Rimu teško je opteretio nemačko-italijanske odnose."

"Zidojče cajtung" donosi niz tekstova na ovu temu. Na prvoj strani piše da je "sudija odlučio da žrtve nacista u Grčkoj mogu na osnovu presude da izvrše plenidbu imovine Savezne Republike Nemačke u Italiji. Preživeli masakra koji su SS trupe izvršile 1944. u grčkom selu Distomu, već godinama bezuspešno zahtevaju odštetu od Nemačke. Hamburški advokat Martin Klinger, koji zastupa žrtve nacista, govori o „epohalnoj odluci“ kasacionog suda. Njegovi klijenti su tužbu za otštetnim zahtevima uputili i sudu u Grčkoj koji im je dao za pravo, ali je grčka vlada sprečila izvršenje. Nakon toga je usledio prekršaj da se presuda u Italiji izvrši zaplenom nemačke imovine, što omogućava evropski zakon. Osim toga nemačka vlada bi mogla da se nađe i pred tužbom više od 100.000 bivših prinudnih radnika iz Italije, takozvanih Hitlerovih robova."

Sve je relativno, ali „Ko ima decu, biće stariji“ piše "Zidojče cajtung". Roditelji žive zdravije, opreznije – zbog toga i duže. Deca život njihovih roditelja čine šarolikim, haotičnim i napornim. Ali uprkos muka koje su povezane sa roditeljstvom, deca očigledno produžavaju njihov život. Već neko vreme je poznato da majke ređe obolevaju od nekih vrsta raka od žena bez dece. Dva demografa su dokazala da takođe i muškarci žive duže ako imaju decu. Prema rezultatima studije objavljene u "American Journal of Epidemology", rizik očeva je za 35 odsto manji nego muškaraca bez dece."