Elektro pank-rok iz Berlina

Zbog svog tog haosa, koji su proteklih godina prouzrokovali, odlučili su da se izvine za svoju hiperaktivnost. I to novim, trećim studijskim izdanjem nazvanim „Sorry we're open“. Ekipa Bonaparte je pod punim naponom. Njihov treći album je konačno u prodaji, a snimili su i spot za prvi singl „Karantin“. Teško da su bilo koga svojim video artom zbunili, ali zvuk je ipak nešto drugačiji. Elektro pank-rokeri su u svom elementu, oštri na rečima i hrabri u svojoj produkciji.

„Mi smo zapravo kao na jednom velikom putovanju, na brodu, na otvorenom moru, gde pri tome nema povratka nazad. I čak iako ne znam da li nas tamo negde očekuje kopno, mi i dalje plovimo. Možda ćemo napraviti nekoliko zaobilaznica, a možda ćemo otkriti i neko ostrvo", priča Tobijas Jundt, frontmen benda.

Na večitoj turneji

Kolektiv umetnika sa imenom koje ima istorijsku težinu, okuplja 12 muzičara i plesača iz sedam zemalja. Putuju svetom već šestu godinu za redom i nastupaju u proseku 150 puta godišnje. Prvi čovek benda Tobijas Jundt od nedavno na turneju benda vodi i svoju suprugu i dete.

„Konstantno smo na turneji. Ili kao bend ili kao jedna velika porodica sa sve prijateljima. A to je moje prava porodica. Zaista dajemo sve od sebe da ne dovedemo do podele između rokenrola i našeg podmlatka.“

Scena se pretvara u cirkus

Bonaparte su ime na evropskoj muzičkoj sceni napravili, pre svega zahvaljujući neobičnim nastupima. Scenu transformišu u potpunosti. Nastup se za svega par sekundi pretvara u cirkus. Vremenom su prerasli u grupu „divljih muzičara“, jer se broj članova benda nakon prvom albuma „Too much“ 2008. godine povećao.

„Razlog zbog kojih idemo u krajnosti, leži u momentu kada se slože sve kockice i kada dolazi do eksplozije. U tom trenutku i prelazite granice. Uviđate kako je sve prolazno i zbog toga je Bonaparte nešto što se zapravo dešava u određenom trenutku. Sledeće sedmice sve će biti drugačije. Neko od nas će biti u Panami, a neko na nekom drugom mestu.“

Maštoviti i provokativni

Tobijas Jundt je pokretačka i kreativna snaga ovog nemačkog benda koji se rodio u Barseloni. On je zapravo Švajcarac, ali živi u Berlinu. Priznaje da je u bendu njegova poslednja. Što dobrim delom opisuje drugo studijsko izdanje „My horse likes you“ iz 2010. godine. „Bonaparte je oduvek bio neka vrsta mikrokosmosa. Ja volim da kažem da smo mi jedna demokratska grupa sa diktatorom na čelu. Tako je i danas. Ali moja je uloga da ovaj tim učinim funkcionalnom, da svima odgovora ono što radimo, što je duže moguće.“

Jedino na sceni svi imaju slobodu. Na bini je sve dozvoljeno, bilo da je maštovito ili provokativno. „Oduvek smo se borili protiv normi. Ukoliko želim da izgovorim neku konfuznu reč koja nema nikakvo značenje onda ću to i uraditi. I ja ću se držati onog što sam rekao.“

Naoružani svojim treći albumom, novim izgledom, a delimično i zvukom, bend Bonaparte bi trebalo da ima uspešnu promociju, a zašto ne i neku novu publiku.

Autor: Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić