Ekvadorska prašuma se žrtvuje Kini | Politika | DW | 18.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ekvadorska prašuma se žrtvuje Kini

Šuma i život u njoj u nacionalnom parku Jasuni u Ekvadoru trebalo je da budu spašeni. Ovaj projekat je propao, a glavni krivac je, kako se čini – Peking, zajedno sa vlastima u Kitu.

Krivac što će u nacionalnom parku Jasuni u šumama Amazonije ipak doći do vađenja nafte nije međunarodna zajednica ili manjak novčanih sredstava koje je ova trebalo da stavi na raspolaganje vlastima u Ekvadoru. Prema mišljenju nevladinih organizacija i udruženja za zaštitu okoline, krivac je – Peking. Kako se navodi, kineska preduzeća uspela su da na ekvadorsku vladu izvrše dovoljno snažan pritisak kako bi ona pojačala vađenje nafte.

„Odluka ekvadorskog predsednika Rafaela Koree je odgovor na međunarodni pritisak. Ne na pritisak po pitanju spašavanja Jasunija, već na pritisak koji stiže iz Kine. Ekvador Kini duguje mnogo novca. A njega možemo vratiti samo našom naftom. U tome je problem i o tome se zapravo radi“, rekao je Horhe Espinoza iz ekvadorske organizacije za zaštitu okoline „Aksion Ekologika“.

S njim je saglasan i bivši ministar za energetska pitanja Alberto Akosta. „Jedan od razloga zašto je naša vlada donela ovu odluku je rastuća potražnja iz zemalja kao što je Kina koja ima neutaživu glad za naftom i životnim namirnicama. Može se reći da je ova odluka donesena iz finansijskih razloga. Iako će nafta, naime, tek za tri ili četiri godine teći kako treba, već sada se ova buduća zarada može koristiti kao jamstvo za kredite“, objašnjava Akosta koji je ujedno i jedan od suosnivača inicijative za spas Jasunija.

NO FLASH China Lateinamerika Ecuador Hu Jintao und Rafael Correa

Korea sa bivšim kineskim liderom Huom 2007. godine

Dvadeset milijardi dolara duga

Članovi ekvadorske vlade nisu želeli odgovoriti na pitanja Dojče velea. Ali činjenica je da je Ekvador zavisan, odnosno, upućen na kredite i investicije iz Kine. Otkako je 2008. godine istekao moratorijum na isplatu dugova, ova zemlja je isključena sa međunarodnih tržišta kapitala i samim tim ne dobija ni kredite Svetske banke i MMF-a. A svota koju Ekvador u međuvremenu duguje Kini iznosi oko 20 milijardi dolara.

Zato je u junu ove godine predsednik Ekvadora Rafael Korea sklopio sa Kinom istorijski ugovor neverovatnog obima. Kako javlja dnevni list „El Komersio“, kineski državni naftni gigant CNPC investiraće oko 12,5 milijardi dolara u modernizaciju i obnovu ekvadorskih rafinerija.

Uska povezanost Kine i Ekvadora počela je 2007. godine – tada je na vlast došao upravo Korea. Već tada, kao i danas, Kinezi su bili u potrazi za novim izvorima energije. U to vreme je Ekvador prodao i jednu trećinu svoje nafte SAD. A prema procenama, danas verovatno više od polovine ekvadorske nafte odlazi u Kinu – tendencija raste.

„Kineske investicije u Latinskoj Americi rastu vrtoglavom brzinom. Odnos ovih zemalja prema Kini je potpuno ponizan“, kaže Filip Fernsajd, naučnik sa Nacionalnog istraživačkog instituta Amazona u Brazilu. Samim tim, dodaje on, Kina bi u celom regionu mogla da započne rad na sličnim, za okolinu vrlo štetnim, projektima.

Kinezi ipak nisu jedini krivci

Aktivisti ipak ne prebacuju celu odgovornost samo na Kineze, već i na vladu u Kitu. „Postojao je plan A prema kojem je nafta trebalo da ostane tamo gde je – u zemlji. Ali postojao je i plan B. On je predviđao vađenje nafte u Jasuniju ukoliko zemlja više ne bi imala na raspolaganju dovoljno novca“, kaže Veronika Arias iz nevladine organizacije Centar za prava prirode i okoliša.

Ecuador Lago Agrio Umweltverschmutzung Chevron Öl

Autohtono stanovništvo Amazonije u Ekvadoru

Međutim, ovaj plan B je međunarodna zajednica ocenila kao ucenu i upravo je ovaj plan odabrala vlast u Ekvadoru. Naime, umesto očekivanih 3,6 milijardi dolara, koje su bile očekivane iz Evrope za zaštitu ovog prirodnog rezervata, stiglo je svega 13 miliona dolara. „Svet nas je ostavio na cedilu“, izjavio je tada Korea i objavio da mu ne preostaje ništa drugo nego da odobri početak bušenja radi vađenja nafte – čime je projekat za zaštitu Jasunija, moglo bi se reći, propao.

Saradnici organizacija za zaštitu prirode kao i pripadnici indigenih naroda koji žive na ovom području još ne žele da odustanu. Prikupljaju potpise s nadom da će vlada zemlju morati da raspiše referendum. Ali izgleda da je stvar već rešena. Odluku predsednika mora doduše da potvrdi još i Nacionalni kongres u kojem većinu drži – predsednikova stranka.

Autori: Greta Haman / Željka Telišman
Odg. urednik: Nemanja Rujević