1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Ekonomski interesi jači od neslaganja

EU i Kina se dobro slažu kada je u pitanju ekonomija. Robna razmena je ekstremno povećana prethodnih godina. Razlike i dalje postoje, što je otvoreno rečeno tokom redovnog samita EU i Kine u Briselu.

Zavidan nivo međusobnog razumevanja, poštovanja i saradnje EU i Kine ne isključuje postojanje i međusobnih razlika i problema. Tako je već na samom početku 15. Samita EU-Kina u Briselu, premijer Kine Ven Điabao rekao da je razočaran odbijanjem EU da podigne embargo na oružje, ali i da prihvati Kinu kao punu tržišnu ekonomiju: „Sada bih želeo da budem potpuno iskren kada govorim o embargu na oružje i priznavanju pune tržišne ekonomije Kine. Radio sam na tome 10 godina, ali uzalud. Vrlo mi je žao zbog toga“, rekao je Điabao kome je ovo poslednji Samit EU-Kina jer krajem godine odlazi sa pozicije premijera Kine.

Iako je poznat i po svojim otvorenim kritikama na račun evropskih zemalja koje se nalaze u velikim dugovima i pozivima da „dovedu svoje finansije u red“, u Briselu smatraju da se tokom prethodnih deset godina njegovog mandata, a pogotovo od potpisivanja strateškog partnerstva EU i Kine 2003. godine, odnosi dva velika svetska igrača nalaze u uzlaznoj putanji. „Uvek smo se borili da uspostavimo i produbimo partnerstvo sa Kinom. Partnerstvo bazirano na međusobnom poštovanju i obostranoj koristi. Partnerstvo u duhu prijateljstva u kome je moguće razgovarati o svim pitanjima pa i onima u kojima se ne slažemo“, smatra predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.

Ekonomska povezanost EU i Kine veća nego ikada

15.EU-China-Gipfel in Brüssel

Van Rompej i Barozo tvrde da su odnosi sa Kinom bolji nego ikad

EU i Kina predstavljaju dve od tri najveće svetske ekonomije i spadaju među najveće svetske trgovinske i investicione partnere. Stoga je velika njihova povezanost i međuzavisnost, pogotovo u vremenu ekonomske krize. „Danas se naši ekonomski interesi preklapaju više nego ikada. Svakoga dana naša trgovinska razmena iznosi milijardu evra. Pre dve decenije bila je gotovo na nuli, a danas smo drugi po veličini ekonomski partneri u svetu“, naglasio je predsednik Saveta EU Herman van Rompej.

Otuda i ne čudi zabrinutost Kine zbog ekonomskih prilika u Evropi, koja je usled krize smanjila potražnju za kineskom proizvodnjom. Premijer Điabao još jednom je naglasio da će Kina nastaviti da podržava izlazak EU iz ekonomske krize, a Peking je već odvojio 43 milijarde dolara za fond Međunarodnog monetarnog fonda koji može biti upotrebljen za pomoć evropskim zemljama u dužničkoj krizi. Poslednji korak u jačanju ekonomskog strateškog partnerstva EU i Kine postignut je upravo na današnjem samitu gde je potvrđena rešenost obe strane da se uđe u pregovore o bilateralnom investicionom sporazumu.

Partnerstvo uprkos razlikama

Pored ekonomskih i bilateralnih pitanja, pred EU i Kinom stoje i otvorena globalna pitanja od energetike, preko zaštite životne sredine da do pitanja svetske bezbednosti. Tokom ovog Samita, Kina koja je i najveći svetski zagađivač ugljen dioksidom, potpisala je dogovor sa EU koji promoviše tranziciju ka zelenoj ekonomiji i smanjenju emisije štetnih gasova. Među pitanjima u Briselu našla se i situacija u Siriji i kinesko-japanske teritorijalne tenzije oko ostrva u istočnom Kineskom moru.

Zaključujući da se EU i Kina uprkos svim svojim razlikama dopunjuju i imaju zajednički interes u svetu, kineski premijer Ven Điabao je rekao da „Kina podržava integraciju EU i nezavisnost Evrope na međunarodnoj sceni. Evropa ima razumevanja za kineske reforme, otvorenost i razvoj Kine. I EU i Kina se zalažu za multipolarni svet i protive se unilateralizmu“. Međutim još jedna od razlike dve strane bila je vrlo uočljiva u Briselu, gde je, kao i tokom prethodnih susreta, novinarima bilo onemogućeno da postavljaju pitanja kineskim zvaničnicima.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević