1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ekologija za Srbiju i dalje apstraktna

I dok je borba protiv klimatskih promena jedna od najvažnijih svetskih tema, političari u Srbiji se ne bave ekološkim problemima jer oni ne donose političke poene. Srbija ima dobre ekološke zakone, ali se ne primenjuju.

Ekološki problemi i klimatske promene su za većinu građana Srbije još uvek apstraktna tema

Ekološki problemi i klimatske promene su za većinu građana Srbije još uvek apstraktna tema

Srbija je uglavnom pasivni posmatrač svetskih trendova u borbi protiv klimatskih promena. Nakon potpisivanja Kjoto protokola 2007. godine, akcenat je bačen na izradu zakonske regulative koja bi trebalo da Srbiju aktivno uključi u borbu za zaštitu životne sredine.

U „Zelenoj omladini Srbije“, koja poput inostranih uzora ima muškog i ženskog portparola, kažu da se Srbija trenutno bavi podizanjem ekološke svesti i edukacijom političara o razmerama ekoloških problema. Vesna Jusup, ženski portparol „Zelene omladine“, za Dojče vele kaže da postoji napredak u podizanju ekološke svesti građana i političara, ali da Srbija još uvek sa strane posmatra problem klimatskih promena:

„Problem je takođe i što Srbija ima dosta nerazvijenu privredu, i ne učestvuje toliko u zagađenju. To je sa jedne strane dobro, ali onda smatramo, i postoji to neko opšte mišljenje, da onda to nije ni bitno, i da se to nas ne tiče.“

Zakoni dobri, ali se ne primenjuju

Srbija nema, poput razvijenih zemalja, program smanjenja karbonskih emisija

Srbija nema, poput razvijenih zemalja, program smanjenja karbonskih emisija

Ekološki problemi i klimatske promene su za većinu građana još uvek apstraktna tema, kaže za Dojče vele Veljko Radojević, muški portparol „Zelene omladine“. Kako u ekologiji nema brzih rezultata, ona nije previše atraktivna političarima jer ne donosi puno političkih poena:

„Iz razloga što ljudi, gledajući svoju situaciju, ne doživljavaju ekološke probleme kao nešto što njih direktno pogađa. Sama vlast je smatrala da je za njih bolje i efikasnije da se bave nekim drugim, recimo socijalnim pitanjima, a ne toliko ekologijom, smatrajući da to nije nešto što previše utiče na svest birača.“

Srbija ima dobre ekološke zakone, ali se u punoj meri ne primenjuje sistem kažnjavanja zagađivača, kaže Vesna Jusup. Kad su u pitanju konkretni problemi, ona pre svega ističe nedostatak sistema za reciklažu. U Srbiji se reciklira svega 6 do 7 procenata ukupnog otpada. To po njenim rečima pokazuje nepostojanje dugoročne strategije:

„Vi možete da uradite neku konkretnu akciju, da sklonite jednu divlju deponiju i da je očistite, ali ona će opet nastati na istom mestu zato što niste obezbedili drugo mesto za neku sanitarnu deponiju, koja će biti pravo rešenje problema. Zato mislim da više otklanjamo posledice nego uzroke problema. I u tom smislu smatram da donosioci odluka nisu dovoljno uključeni u samu ideju procesa rešavanja ekoloških problema u Srbiji trenutno.“

Srbija nema, poput razvijenih zemalja, program smanjenja karbonskih emisija, ističe Vesna Jusup. Očekuje se donošenje nekih odluka na globalnom nivou, i Srbija bi nakon toga trebalo da da svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 22.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jm34
  • Datum 22.09.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Jm34