1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Ekološka privreda – pokretač rasta?

U Evropskoj uniji je više od 26 miliona ljudi bez posla, za očekivati je da će taj broj i dalje da raste. Nova radna mesta nastaju samo ako se poboljša konjunktura. Može li tome da doprinese ekološka privreda?

Politički zahtevi su jasno formulisani. Više energije iz obnovljivih izvora, veća energetska efikasnost, manje emitovanja ugljen-dioksida, više tehnologije koja manje zagađuje okolinu. Već godinama evropski predsednici država i vlada u svojim planovima imaju zaštitu klime. To je mamutski projekat sa izuzetno velikim potencijalom investicija i rasta.

Ali, zelena revolucija nikako da počne, sigurno i zato što je Evropa na brojnim područjima u krizi, kako kaže Jerg Cojner, glavni ekonomista državne banke za obnovu KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau). „otražnja je u deficitu, u Evropi se previše štedi. Imamo problem finansiranja jer je finansijski sektor u previranjima, imamo nesigurnost planiranja jer se u brojnim zemljama sprovode reforme poreskih sistema i sustava regulisanja.“

Predstavništvo Simensa u Londonu

Predstavništvo Simensa u Londonu

Da li Evropa gubi priključak?

To su loše pretpostavke za velike investicije. A tehnologija za bolju zaštitu klime i prilagođavanje klimatskim promenama velikim delom već postoji i čeka na primenu, kaže direktor za održivost u tehnološkom koncernu Simensu Kersten-Karl Bart. „Postoji već 70 odsto tehnologije koja nam je potrebna da bismo postigli smanjenje emitovanja ugljen-dioksida planirano do 2030.“ Naravno, na tom području tehnološke inovacije mora se i dalje intenzivno investirati i istraživati, kako bi se držao korak sa konkurencijom. „Takozvana zelena ekonomija (green economy) je takmičenja, i mi jednostavno moramo da budemo među pobednicima, inače ćemo se suočiti s problemom“, kaže Bart.

Simens je svoj „zeleni portfolio“ od 2008. znatno povećao. Područje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i tehnologija za zaštitu okoline danas predstavlja 42 odsto ukupne ponude. Pogled na tržišta kapitala pokazuje da investitori intenzivno traže poslovne modele koji obećavaju uspeh, kaže Bart. „Novac je tu, on samo čeka da bude investiran.“

Najvažnija sigurnost planiranja

Velika prepreka je sigurnost investicija, dakle pitanje šta će se dugoročno dogoditi s novcem. „Govorimo o održivim investicijama, investicijama u infrastrukturu, u gradove, u vozove, transportne puteve, energetski sektor, u industriju. To su održive, dugoročne investicije, čija sigurnost mora biti zagarantovana zakonskim okvirnim uslovima.“

A ti okvirni uslovi u Evropskoj uniji su još puni rupa, kritikuje Bart. Šta taj Simensov menadžer misli, pokazuje pogled na evropsku trgovinu emisijskim certifikatima. Cene za certifikate koji daju pravo emitovanja ugljen-dioksida pale su tako nisko da se preduzećima uopšte više ne isplati da investiraju u tehnologije koje bolje štite okolinu. Pa ipak je Evropski parlament sredinom aprila neočekivano glasao protiv privremenog povlačenja CO2-certifikata sa tržišta. Time je cena certifikata trebalo da bude povećana.

Jasna pravila igre

Drugi primer su subvencije. Investitor mora da može da se pouzda u to u kojem iznosu i koliko dugo će neka država podsticati, na primer proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, kaže Matijas Celner iz Evropske investicione banke EIB. „Podsticaji su osetno smanjeni, delom i za prošli period, kao u Španiji, a to je brojne projekte gurnulo u probleme.“

S druge strane, ne može se doneti odluka o podsticajima koja će večno da važe. „Tu se mora paziti da se od početka jasno definišu pravila igre i da se postave jasni rokovi, kad će revizije biti moguće i pod kojim uslovima“, naglašava Celner.

Evropska investiciona banka podstiče čitav niz projekata na području ekološke privrede. Vrlo je važno, s obzirom na krizu, da se novac uzme u ruke anticiklički i investira, smatra Celner. Nakon povećanja osnovnog kapitala, EIB može u iduće tri godine da daje kredite u visini od 60 milijardi evra. S obzirom na to da Investiciona banka po pravilu finansira trećinu projekta, obim investicija mogao bi da iznosi oko 180 milijarda evra.

Solarna energija može biti motor rasta

Solarna energija može biti motor rasta

Zeleni rast, stare prepreke

„Kada se govori o zelenom rastu važno je da se stvarno dugoročno radi na istraživanjima i inovacijama“, kaže Celner. Nije dovoljno zameniti elektrane na ugalj elektranama na vetar, to ima previše kratkoročni efekat. „Potrebno je transformisati privredu, to će se odraziti i na druge sektore i dovesti do većih investicija i u drugim sektorima.“

Celner od politike očekuje da okvirne pravne uslove i novčane podsticaje postavi tako da budu stvorene mogućnosti za izgradnju ekološke privrede. Ali važno je takođe ukloniti stare investicione prepreke u Evropi – one koje nemaju nikakve veze sa ekologijom, kaže Celner. Iluzija je verovati da će se prepreke, kao što su zastarela infrastruktura, nužne reforme tržišta rada ili birokratske prepreke, rešiti same od sebe zato što se investira u ekološka preduzeća, upozorava Celner.

Autori: Sabine Kinkarc / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković