Egipćani neće izabrati islamistu?

Mnoge konzervativne pristalice egipatskih salafista su razočarane – njihov kandidat na izborima operisao je nos, a zatim tvrdio da je ožiljak posledica napada. Laž i promena tela kao božije tvorevine, birači salafista vide kao dvostruki greh. Dalia Ziada, upravnica Centra za istraživanje razvoja „Ibn Kaldun“, kaže da takva iskustva podstiču mnoge religiozno-konzervativne birače da ponovo razmišljaju za koga će glasati.

Egipćani su za islamske kandidate u prvom redu glasali zato što su verovali da su oni moralno čisti. Do sada su smatrali da verski kandidati, za razliku od ostalih, nisu korumpirani i da ne lažu. Uoči predsedničkih izbora se međutim, pokazalo da se verski kandidati ne ponašaju drugačije od sekularnih. „Biračima je na taj način predočeno da islamisti uopšte nisu najbolji izbor. Nisu manje korumpirani od ostalih političara“, kaže Ziada. Prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo ovaj centar, raspoloženje biračkog tela znatno se promenilo u korist sekularnih kandidata.

Privredne teme imaju prioritet

I odista, predsednički izbori se održavaju u sasvim drugačijoj atmosferi, nego parlamentarni izbori u novembru minule godine. Ako su tada ideološke i verske teme stajale u prvom planu, zbog čega su Muslimanska braća i salafisti ušli u parlament, za mnoge od ukupno 52 miliona birača sada su u prvom redu privredne teme, kaže Tomas Demelhuber, profesor političkih nauka na univerzitetu u Hildeshajmu.

Ova zemlja se trenutno bori sa velikim privrednim problemima. Doduše, najnoviji podaci ukazuju da se egipatska privreda polako konsoliduje. Ali, to ne ide u korak sa demografskim rastom zemlje. „Birači u prvom redu žele da bolje žive nego pod Mubarakom. Zato su pregovori sa međunarodnim i regionalnim finansijerima tako važni. Bez njih bi Egipat bio pred državnim bankrotom“, kaže Demelhuber.

Ništa manje važna tema jeste javna bezbednost. Posle revolucije, mnogi policajci su napustili službu, tako da je nastao vakuum koji je mogao da bude samo rudimentarno popunjen vojskom, kaže Demelhuber. Odgovarajuća su i očekivanja. „Većina Egipćana žele veću stabilnost i bezbednost, između ostalog i zato što je to osnova za normalne privredne aktivnosti i javni život.“

Nove nade

Ako pođemo od toga da se birači odista sve više opredeljuju za sekularne kandidate, onda će prvenstveno demonstranti arapskog proleća ulagati nade u političke zamisli novog predsednika. Oni koji su sa religiozno neutralnim zahtevima izašli na ulicu, imali su priliku da na parlamentarnim izborima konstatuju da pobednici u svojim političkim programima gotovo da nisu uzeli u obzir njihove interese. „Zato oni sami snose odgovornost“, kaže Demelhuber. „Jer, u mesecima posle revolucije oni su propustili da protestu daju institucionalni okvir i da se organizuju u jednoj ili više političkih stranaka.“

Autori: Kersten Knip / Mirjana Kine-Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević