1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Egipatski hrišćani žive u strahu

Egipatski hrišćani se plaše nove vlasti na čijem čelu su islamisti. U gradskoj četvrti Kaira u kojoj su hrišćani većina, stanovnici se žale i na nedostatak slobode mišljenja, kao i na suviše konzervativnu Koptsku crkvu.

Imamba na prvi pogled izgleda kao većina drugih siromašnih četvrti Kaira: zaglušujuće sirene starih automobila i ulice koje su skoro u potpunosti zauzeli ulični trgovci. Tek na drugi pogled primećuju se crkve koje ukazuju na to da tu žive brojni hrišćani. Jedna od njih, Crkva device Marije (na fotografiji gore), stekla je slavu zbog jednog tužnog događaja. Prošle godine je, naime, masa razjarenih islamskih ekstremista zapalila tu crkvu. Ispred crkve stoji Hani Adli, 29-godišnji koptski hrišćanin koji je tu odrastao i koji je, još od detinjstva, suočen sa diskriminacijom i uskim svetonazorima:

„U Imbabi su 'odrasle' mnoge islamističke grupe. Ovaj deo grada vrlo je pogodan za širenje njihove ideologije. Oni kontrolišu razmišljanja mnogih ljudi kroz svoja predavanja i tako što nude životne namirnice.“

Hani ima mnogo prijatelja muslimana koji nisu radikalni, ali su oni u Imbabi manjina

Hani ima mnogo prijatelja muslimana koji nisu radikalni, ali su oni u Imbabi manjina

Uzrok široko raširenog ekstremizma je pre svega veliko siromaštvo i nizak stepen obrazovanja, smatra Hani. Oko 40 odsto Egipćana živi ispod granice siromaštva. U Imbabi je taj procenat još viši. „Kada si dovoljno siromašan, kada nemaš novca, i ako je jedini koji ti pomogne radikalan, o tome nećeš mnogo razmišljati. Mislićeš samo na svoju porodicu“, kaže Hani.

Broj huškačkih propovednika u porastu

Za Hanija je jasno da se time siromašni i neobrazovani ljudi vežu za radikale i da oni sa njima mogu da manipulišu. U mnogim džamija tim ljudima se drže predavanja o jednom obliku islama koji hrišćane često opisuje kao ljude druge klase. Umerenom verovanju, tu nema mesta. Onaj ko sebe označi „liberalnim“, u očima mnogi ekstremista je nevernik.

Hani ima mnogo prijatelja muslimana koji ne misle tako, ali su oni u Imbabi manjina. Posebno ga zabrinjava porast broja huškača-propovednika. Otkako je preko puta njegove kuće obešen zvučnik preko koga se prenose govori iz obližnje džamije, on svakog petka mora da sluša njihove govore.

„To narušava moju privatnost, ali mi sebi ne možemo da priuštimo taj luksuz i da se žalimo. To je tako. Ne bih se žalio kada bi u pitanju bile samo molitve, ali ako neki imam dva sata napada hrišćanstvo, onda je to nešto drugo“, kaže Hani.

Nezadovoljstvo zbog konzervativnog stava Crkve

U jednom kafiću, Hani se susreće s jednim prijateljem. Prekoputa, na zidu kuće, još se mogu videti požutjeli izborni plakati Ahmeda Šafika, poslednjeg Mubarakovog premijera. Mnogi hrišćani glasali su za njega bojeći se Muslimanskog bratstva, ali i zato što su Šafika podržavali mnogi pripadnici koptskog sveštenstva. Zbog bliskosti sa Mubarakovim režimom, Crkvu su pre svih kritikovali mladi hrišćani.

Kritika se odnosi i na druga područja. Sve više članova kritikuje Crkvu zbog strogih pravila o razvodu braka kojima se samo preljuba prihvata kao razlog za razvod. „Onaj ko želi da se razvede iz drugih razloga, mora da promeni religiju, da postane protestant, katolik ili musliman. Crkva tu ima vrlo strog pristup“, kaže Hani. To ograničenje često dovodi do nemira i nije retkost da udate žene pređu na islam, kako bi pobegle iz nesrećnog braka.

Dvostruki standardi za slobodu mišljenja

Većina problema sa kojima su suočeni koptski hrišćani nema, međutim, veze s Crkvom. Hanija posebno ljuti to što se, kada je reč o slobodi mišljenja, primjenjuju dvostruki stadardi. On je tako prisiljen da ispred svoje kuće, preko zvučnika, slušati huškačke antihrišćanske propovedi, a s druge strane, hapse se hrišćana koji su na svoju Fejsbuk-stranicu postavili antiislamski film o božjem poslaniku Muhamedu.

Zato i ne iznenađuje to da se mnogi hrišćani u Imbabi boje predsednika Mursija i Muslimanskog bratstva. Kako bi poboljšalo situaciju Kopta, Muslimansko bratstvo nudi više mogućnosti. Jedna od njih je da se na isti način tretira izgradnja crkava i džamija. To bi predstavljao bar početni signal pomirenja.

Autori: Matijas Zajler / Belma Fazlagić-Šestić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković