Egipat: Ostala je samo ogoljena sila

Predsednik Abdel Fatah al Sisi je odlučio. „Smrtna kazna izrečena, smrtna kazna izvršena. Doživotna robija izrečena, doživotna robija izvršena.“ Ovako je egipatski šef države ukratko prokomentarisao novi zakon koji je ove srede predložila Vlada Egipta. Zakon bi trebalo da bude „osveta za naše mučenike“, stoji u vladinom objašnjenju.

Takođe, zakon će predsedniku dodatno ojačati moć u borbi protiv pogoršane bezbednosne situacije. No, reč je o drastičnim merama i kaznama: osobe koje pokušavaju da svrgnu režim ili da udare na ustavni poredak mogu da dobiju kaznu zatvora u trajanju od 10-25 godina. Takođe za one koji podržavaju terorističke organizacije zakon predviđa do 25 godina zatvora ili čak i smrtnu kaznu. Sa petogodišnjom zatvorskom kaznom mogu da računaju svi koji na društvenim mrežama podstiču na terorizam. No, pitanje koje se nameće i ostaje bez odgovora jeste šta egipatsko rukovodstvo podrazumeva pod 'terorizmom'.

Čak i oni, koji predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost, moraju da računaju sa visokim zatvorskim kaznama. Prema vladinom shvatanju tu spadaju i oni koji ometaju javni saobraćaj. A tu se, kako izveštava Al Džazira, očigledno misli na demonstracije. Drugim rečima, vlada tako hoće da iskoristi zakon za obračun s demonstrantima.

Inicijativa za donošenje zakona događa se u posebno krvavoj sedmici. U ponedeljak je u eksploziji auto-bombe ubijen egipatski državni tužilac Hišam Barakat. Odgovornost za napad preuzela je grupa poznata pod imenom Narodni ustanak. Egipatska vlada sumnja da grupa ima veze s Muslimanskim bratstvom iz čijih redova dolazi i bivši predsednik Muhamed Mursi, kojeg je pre dve godine svrgnula vojska. Državni tužilac Barakat je u poslednje vreme izveo pred sud na hiljade pripadnika Muslimanskog bratstva. Stotine njih, a među njima i Mursi, osuđeni su na smrtne kazne. Mediji više ne smeju da izveštavaju o istrazi u slučaju ubistva Barakata. Jedino što je dozvoljeno jeste prenošenje zvaničnih saopštenja Državnog tužilaštva.

Teror i smrt na Sinaju

Isto tako je ove sedmice na Sinaju u napadima islamističkih terorista ubijeno oko 100 pripadnika egipatske vojske i snaga bezbednosti. Sinajsko poluostrvo već godinama važi za oblast koju džihadisti koriste za povlačenje i pregrupisavanje. Grupa Provincija Sinajobjavila je prošle jeseni da je povezana sa Islamskom državom.

Ova i druge grupe su se do sada ograničavale na to da pojedinačnim akcijama napadaju pripadnike vojske, međutim sada izgledaju odlučni u nameri da proteraju vojnike iz pojedinih oblasti u kojima žele da vladaju.

No, borba egipatske vojske se ne vodi samo protiv džihadista na Sinaju, već i protiv Muslimanskog bratstva u Kairu. Tako su njene jedinice u sredu upale u jedan stan u glavnom egipatskom gradu u kojem su boravili članovi Bratstva i ubili njih 13. Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo kako je u stanu pronađeno oružje, gotovi novac u vrednosti 5.300 dolara kao i dokumenta. Ova grupa je navodno planirala napade protiv vojske, policije, pravosudnih organa i medija. Muslimansko bratstvo je odbacilo optužbe. Istovremeno je upozorilo na „ozbiljne posledice“ i svoje članove pozvalo „da pokažu revolt“.

Granica islamista i džihadista

Internet magazin Al monitor, koji se bavi politikom na Bliskom istoku, piše da je odnos Muslimanskog bratstva i džihadista nejasan. „Ne možete Muslimansko bratstvo odvojiti od Islamske države“, kazao je ovom magazinu jedan verski velikodostojnik na Sinaju, koji je želeo da ostane anoniman. „Što je žešća borba za vlast, toliko su mladi pripadnici Muslimanskog bratstva ekstremniji. I na kraju ih džihadisti koriste za borbe na Sinaju.“ On strahuje da bi ova situacija mogla da se prelije na čitav Egipat, „posebno ako se regrutuju nove ćelije s mladim članovima Muslimanskog bratstva lojalne Islamskoj državi“. A oni su žestoko besni na armiju s obzirom na način na koji postupa prema njima i njihovim vođama.

Oni koji stradaju zbog ovih sukoba su pre svih politički angažovani građani. Amnesti internešenalje početkom sedmice objavio dokument pod nazivom „Generacija u zatvoru“ u kojoj dokumentuje 14 slučajeva, po njihovom mišljenju, proizvoljno uhapšenih građana. Njihov prestup je bio samo to što su učestvovali na demonstracijama protiv vlade. „Vlada uništava budućnost čitavoj generaciji tako što se neumoljivo odnosi prema mladim aktivistima“, kazao je Amnestijevekspert za Bliski istok Hadž Sahraui.

Od vojnog puča u julu 2013. egipatski režim nije postavio jasne granice šta je dozvoljeno kada se radi o političkom aktivizmu. Konstantno sužavanje javnog prostora uvođenjem stalno novih predsedničkih dekreta ukazuje da se crvena linija svakog trenutka može pomeriti. Tu treba dodati i „zloupotrebu državne sile protiv predstavnika civilnog društva, u vidu mučenja ili otmica“. Na ovaj način egipatska vlada ulazi u rizičnu političku igru. Ona je ubeđena da će svoje protivnike savladati silom. No, nije isključeno da će se dogoditi upravo suprotno.