Egipat na putu ka anarhiji

Dojče vele: Gospodine Liders, koliko je lako ili koliko je teško oteti avion u Egiptu?

Mihael Liders: Ne znamo ništa o tom konkretnom slučaju otmice. Ne znamo kako je otmičar sa oružjem ili sa pojasom eksploziva ušao u avion. Ali u slučaju ruskog aviona koji je „Islamska država“ oborila iznad Sinaja, znamo da je očigledno osoblje aerodroma bilo podmićeno. Na taj način eksploziv je dospeo u avion. Gledano trezveno, mora se reći da je korupcija u Egiptu toliko rasprostranjena, da su tome podložne i snage bezbednosti.

Trenutno su terorističke grupe bliske „Islamskoj državi“ uglavnom aktivne na Sinaju. Preti li opasnost da islamski teroristi uskoro uđu i u velike gradove u Egiptu?

Trenutno se čini da ta opasnost ne postoji. Vojne vlasti imaju prećutnu podršku Zapada, jer predsednik Al-Sisi važi kao pouzdan saveznik. On je pro-zapadno orijentisan. Posledica toga jeste da Zapad, a ni Berlin, ne kritikuju značajnije njegovu represivnu i na kraju samouništavajuću politiku. U tom smislu, očigledno je da je pritisak koji dolazi spolja – mali. Zbog toga je teško uticati na politički razvoj. Ta zemlja je u suštini u slobodnom padu u haos i anarhiju.

Iako poslednja otmica očigledno nema terorističku pozadinu, bezbednosna situacija u Egiptu ostaje nestabilna. Koji su glavni razlozi za eroziju unutrašnjeg reda?

Raspadanje države u Egiptu napreduje. Snage bezbednosti situaciju više nemaju u potpunosti pod kontrolom. Zabrana Muslimanske braće kao terorističke organizacije i istovremeno postojanje miliona ljudi koji žive ispod granice siromaštva, stvara značajni socijalni i politički eksploziv. Takođe, vlada nije u stanju da vodi ekonomsku politiku koja stvara radna mesta. Dakle, cela zemlja se nalazi u nezavidnoj ekonomskoj i političkoj situaciji. Islamistički teroristi mogu ka Egiptu da napreduju sa Sinaja ili iz Libije.

Egipatski režim krši ljudska prava. Da li je Zapadna podrška Egiptu još uvek opravdana?

Gledano realno-politički, mora se naravno reći da morate da se dogovarate sa svakim režimom. Mi ne možemo da lidere koji ispunjavaju naše kriterijume pravimo od blata. Ali, što se tiče Egipta, moram da kažem da je krajem prošle godine Al-Sisiju u Nemačkoj zaista „prostrt crveni tepih“. Potpisani su ekonomski sporazuma vredni milijarde. Na kraju krajeva, u Berlinu, Briselu i drugde u vezi sa Egiptom se vodi tradicionalna politika klijentelizma. To znači, sve dok je režim prozapadno orijentisan i bezbednosna situacija donekle pod kontrolom, vlasti imaju odrešene ruke u unutrašnjoj politici. One mogu da primene bilo kakav oblik represije, bez velikog otpora ili kritike. U egipatskim zatvorima se, navodno zbog delikta mišljenja, nalazi najmanje 40.000 ljudi. Ljude kidnapuju na ulici i oni jednostavno nestaju. Veliko interesovanje izazvalo je nedavno kidnapovanje i ubistvo jednog italijanskog studenta. To je bilo u medijima samo zato što je žrtva bio Italijan. Egipćanima se nešto slično dešava svakog dana.

To je donekle podseća na raspad sirijske države. Preti li ponavljanje takvog scenarija?

Ne, to se ne može porediti, jer je unutrašnjepolitička situacija u Siriji drugačija. Sirija ima mnogo etničkih i verskih grupa. Egipat je homogeno društvo – devedeset odsto su sunitski muslimani i deset odsto hrišćanski Kopti. To je dakle homogena država koja, međutim, ne zna za socijalnu pravdu. Od oko sto miliona ljudi, polovina njih živi ispod granice ili na samoj granici siromaštva. To je očigledno veliki rezervoar nezadovoljnih ljudi. Tada je malo toga potrebno da se izazove pobuna. Represija i ekonomska stagnacija sigurni su recept za eksploziju, do koje će verovatno doći, pre ili kasnije.

Mihael Liders je novinar i stručnjak za islam. On je takođe aktivan kao politički i ekonomski savetnik.