Egipat i Tunis: Demokratiji nedostaje praksa

Dugovi pritiskuju Egipat i njegovu privredu. Prema podacima Centralne banke, dugovi te zemlje u inostranstvu iznose više od 33 milijarde dolara. Osim toga, smanjenje broja turista zbog nemira, pogoršalo je i onako tešku privrednu situaciju u zemlji. „Egipatskoj privredi je potrebna velika podrška. Potrebne su strane investicije ili opraštanje dugova“, kaže Sajed Mahmud, aktivista i novinar iz Egipta.

Slično izgleda situacija i u Tunisu. Prognoze privrednog rasta su korigovane i sada su lošije, nakon što su mnoga strana i lokalna preduzeća stavila na led proizvodnju, a putničke agencije stornirale aranžmane milionske vrednosti. „Bez privrede koja dobro funkcioniše, nema ni novih radnih mesta“, kaže Zufijan Šurabi, aktivista i bloger, koji i pored univerzitetske diplome nema stalni posao. On i njegovi sapatnici se nadaju da će im međunarodna zajednica, u prvom redu Evropska unija pomoći da pokrenu privredu.

Prepreke za izvoz

Šurabi predlaže konkretne mere: „Našoj zemlji se sigurno može pomoći direktnim investicijama i otklanjanjem carinskih barijera za tuniski izvoz na evropska tržišta. Tako se može postići bar minimum privredne stabilnosti. A to je posebno važno za proces demokratizacije.“

Doduše, od 2008. između Tunisa i Evropske unije postoji zona slobodne trgovine i određeni proizvodi iz Tunisa mogu se bez carine izvoziti u Evropsku uniju, ali to ne važi za mnoge industrijske proizvode.

Međutim, nije u pitanju samo privreda. Mnogi kako u Egiptu tako i u Tunisu žele da nauče kako funkcioniše demokratija, kaže Zufijan Šurabi i dodaje: „U udžbenicima i na univerzitetima demokratija je važna tema, ali nedostaje praksa.“

Autori: Ajari Šamselasil / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković