1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Egipćanin na "nuklearni pogon"

Muhamed El Baradej nadao se da će kruna njegovog dugog mandata biti rešenje gorućeg konflikta koji je dominirao njegovim radom poslednjih godina – nuklearni spor sa Iranom. Ali taj problem ostaje nerešen...

default

Muhamed El Baradej je jedan od glavnih lobista mirnodopskog korišćenja nuklearne energije

Pole osude Irana od strane Saveta guvernera Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), raste strah od dalje eskalacije sukoba. Bez obzira na taj neuspeh, El Baradej se sa zadovoljstvom može osvrnuti na svoju bogatu dugogodišnju karijeru. Pre Irana, dominantna tema bio je Irak. Ako se za ikog može reći da se, u dramatičnim mesecima uoči iračkog rata 2003. godine, neumorno zalagao protiv oružanog sukoba i pokušavao da razveje sumnje koje iznosio Vašington, onda je to generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču.

Odnosi sa Bušovom administracijom – ne baš najbolji

El Baradej je, zajedno sa svojim prethodnikom Hansom Bliksom, stalno i iznova ukazivao da inspektori njegove Agencije nisu pronašli nikakav dokaz o postojanju iračkog nuklearnog programa. Predsednik SAD Džordž Buš time nije bio impresioniran i insistirao je na invaziji. Ostalo je poznato. Amerikanci i pored detaljne potrage nisu uspeli da pronađu ni atomsko ni hemijsko ni biološko oružje u Iraku. Čvrst i iskren odnos prvog čoveka IAEA doneo je njemu i njegovoj organizaciji 2005. godine Nobelovu nagradu za mir, ali to nije popravilo odnose sa Džordžom Bušom. I kao što je u slučaju Iraka bio protiv Buša, tako je u slučaju Irana nije želeo da bez dokaza potvrdi tvrdnje SAD i Izraela o tome da Teheran nastavlja da radi na razvoju atomskog oružja. On je insistirao na tome da njegovi inspektori za tako nešto nisu pronašli dokaze. Ponavljao je da je Iran potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja i da sa Agencijom dobro sarađuje.

Iran Atom Präsident Mahmud Ahmadinedschad

Iran i atomska energija - jedna od glavnih tema rada Međunarodne agencije u Beču

Za reviziju Sporazuma o neširenju atomskog oružja

Ipak, protiv pritisaka Vašingtona u Savetu bezbednosti UN da se Iranu zabrani bilo kakvo obogaćivanje uranijuma, El Baradej je bio nemoćan. U više navrata morao je da izvesti da Iran nastavlja da obogaćuje uranijum i uprkos tome što Iran, kao potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja na to ima pravo, pritisci na Teheran nastavili su da rastu i konačno doveli do osude Irana, krajem prošle nedelje. Irak i Iran su dva najvažnija, ali ne i jedina područja rada Međunarodne agencije za atomsku energiju. El Baradej se zalagao za reviziju Sporazuma o neširenju atomskog oružja, u vreme kada se mnogi ponovo okreću atomskim centralama zbog poskupljenja energije i zaštite klime. „Sigurno je da će u budućnosti postojati velika potreba za gorivom za nuklearne reaktore. Zato je po mom mišljenju sada pravo vreme za reviziju sporazuma iz 1970. godine sa ciljem da svet postane mesto bez nuklearnog oružja.“

Sa Obamom - drukčije

Čak ni sa takvim predlozima 67-godišnji Egipćanin nije pobrao simpatije Bušove vlade. Išlo se dotle da je šef Međunarodne agencije optuživan da je protiv predloga SAD zato što mu je žena Iranka. Tek po dolasku Baraka Obame, zategnuti odnosi između El Baradeja i Vašingtona počeli su da popuštaju. I Sjedinjene države sada govore o razoružanju, a njihovo učešće u pregovorima sa Teheranom moglo bi da bude dodatni pozitivni signal.

Autori: Peter Filip/ Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Saša Bojić

  • Datum 01.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kmgm
  • Datum 01.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Kmgm