1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Efekat staklene bašte

Kada se govori o promeni klime i otopljavanju obično se ima na umu troposfera, deo atmosfere neposredno iznad nas u kome se skuplja ugljendioksid i sprečava odavanje toplote,l tako da se površina zemlje sve više zagreva.Medjutim, ugljendioksid se skuplja i u višim slojevima atmosfere i tamo takodje izaziva promene od daloksežnog značaja.

Odkako je počela industrijalizacija prosečna temperatura pri tlu porasla je za 0,7 stepeni Celzijusa.To je malo ako se ima u vidu šta se dogadja u višim slojevima atmosfere, gde se takodje već decenijama meri temperatura.Na primer, u mezosferi, na visini od 50 do 90 kilometara iznad površine zemlje, temperatura se kreće izmedju 0 i minus 90 stepeni.

Jirgen Bremer, iz Instituta Lajbnic za fiziku atmosfere kaže:

„U mezosferi je temperatura tokom protekle tri decenije porasla za deset stepeni Celzijusa.Taj porast objašnjavamo efektom staklene bašte“.

Fizičar Jirgen Bremer jedan je iz kruga medjunarodnih stručnjaka koji sada u časopisu „Sajens“ pišu o tome šta se dešava u srednjim slojevima atmosfere.Zvuči paradoksalno, ali na visini od 50 kilometara iznad zemlje nije sve toplije, kao neposredno iznad tla, nego je sve hladnije.Sve veća količina gasova kao što je ugljendioksid u mezosferi dovodi do hladjenja o čemu Bremer kaže:

„Ono što se hladi i skuplja se.Tako je u toku neka vrsta procesa skupljanja atmosfere”.

Masa toplog vazduha se širi, hladnog se skuplja.Upravo to se dogadja sa gornjim slojevima atmosfere, jer je u njima sve više dugovečnog ugljendioksida.

Uticaj ugljendioksida na klimu, pojednostavljeno, moguće je predstaviti na sledeći način: u blizini tla toplotno zračenje dolazi odozdo, sa površine zemlje koju je zagrejalo sunce i mreža molekula ugljendioksida sprečava tu toplotu da ode naviše – baš kao zidovi u stakleniku.I u mezosferi ugljendioksid ima to svojstvo barijere – ali tamo sprečava da toplota udje u nju.Bremer objašnjava:

„Na toj visini ugljendioksid i slični gasovi odbijaju infracrvene zrake.Oni ne ulaze u atmosferu zemlje, nego se reflektuju u medjupalnetarni prostor.U tom slučaju govori se o infracrvenom hladjenju“.

Tako mezosfera postaje hladnija i skuplja se – merenja pokazuju za po nekoliko kilometara svake decenije.Taj trend zapaža se delimično i u sloju atmosfere iznad nje, do visine od 300 kilometara, koji se zove termosfera.

Uticaj promene klime mnogo je dalekosežniji nego što se obično misli, kaže Jan Lastovička iz Instituta za fiziku atmosfere češke Akademije nauka u Pragu.Zbog procesa skupljanja menja se i gustina slobodnih elektorna u mezo- i termosferi, kaže koautor članka u časopisu „Sajens“.To utiče čak i na korišćenje kosmičkih tehnologija:

„Na primer, gustina elektrona veoma je važna za prenošenje GPS signala za satelitsku navigaciju.Ukoliko se ona povećava, povećavaju se i turbulencije koje mogu da ometu prenos GPS signala“, kaže Lastovička.

Istina, skupljanje srednjeg sloja atmosfere donosi i nešto dobro i to za satelite na manjim visinama.Oni kruže upravo iznad slojeva koji se skupljaju i zato se smanjuje gustina čestica na putanjama kojima se kreću.Lastovička kaže:

„Ukoliko se smanjuje gustina čestica, smanjuje se i trenje koje koči satelite i s vremenom dovodi do njihovog pada.Tako se povećava vreme korišćenja satelita“.

Medjutim, i korisnici satelita moraju o tome da vode računa. Naime, vrednosti koje sateliti šalju zavise od visine na kojoj kruže.Ukoliko više ne gube visinu dosadašnjom brzinom to se mora uzeti u obzir prilikom vrednovanja podataka.

  • Datum 31.12.2006
  • Autor F. Mrazek
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATy
  • Datum 31.12.2006
  • Autor F. Mrazek
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BATy