Džimi Hendriks – heroj generacije

Intervju Dojče velea sa Hendriksom iz 1969. (na engleskom) možete poslušati prateći link ispod teksta

Posle 16. juna 1967. godine pop muzika više nije bila ista. Svako ko se te noći proslavio na sceni Monterejskog pop festivala tragično je završio život kroz koju godinu. Otis Reding poginuo je u saobraćajnoj nesreći, Brajan Džons utopio se u bazenu, Dženis Džoplin će osvanuti mrtva u sobi drugorazrednog motela, Džim Morison će biti žrtva misterioznog srčanog udara u Parizu, a Džimi Hendriks će tragično završiti u Londonu.

U nastavku:

„Dečko, bluz se ne uči“

„Dečko, bluz se ne uči“

Džejms Maršal Hendriks rođen je 27. novembra 1942. godine u Sijetlu. Otac mu je crni melez američkog jugozapada dok po majčinoj liniji direktno vodi poreklo iz indijanskog plemena Čiroki. (…) U intervjuu za časopis „Roling stoun" 1968. godine, sećajući se svojih početaka Hendriks doslovno kaže: „Za muziku sam se ozbiljno zaintrigirao pre 8-9 godina", dakle kada je imao 16-17 godina. Sećao se i reči nekog krezubog muzičara iz bezvezne jazbine juga: „Dečko, bluz se ne uči. On je u tebi i svuda oko tebe…“

U nastavku:

Sudbonosni susret

Sudbonosni susret

Sredinom avgusta ’66. Hendriks se u poznatom njujorškom klubu „Kafe Wha" sreće sa Česom Čendlerom, basistom grupe „Enimals". Susret je za obojicu bio sudbonosan. Čendler je kasnije ispričao: „Pre nego što je u onom mraku uzeo gitaru u ruke – naježio sam se. Izgledao je toliko vanzemaljski. Tako je i zvučao." Čendler ostavlja svoju grupu, a Hendriks napušta Ameriku i odlazi u London.

U nastavku:

Nova faca

Nova faca

Banuo je na pomalo umornu britansku pop scenu, na izvestan način otupelu na mnogo što šta (…) Bio je otelotvorenje stalnih snova muzičke štampe: pronaći novu, neobičnu facu. A on je imao facu! Novu. Atraktivnu. Žestoku za čedan svet bele engleske pop muzike. Crnja-roker!

U nastavku:

Poslednji snimak

Poslednji snimak

Samo četiri godine kasnije, u noći 16. septembra 1970. telefonirao je Česu Čendleru. Ovaj nije bio kod kuće. Na telefonskoj sekretarici ostao je poslednji snimak Džimija Hendriksa: „Čoveče, pomoć mi je tako potrebna“. Dan i po kasnije, njegova prijateljica, Nemica Monika Daneman, nije uspela da ga probudi. Umro je u 11:45 u bolnici Sent Meri Abot, 18. septembra 1970.

U nastavku:

Heroj generacije

Heroj generacije

Džimi Hendriks – najsjajniji dragulj iz bogate riznice neponovljivih šezdesetih, tragični as najluđe muzičke dekade i bez konkurencije najznačajnija od svih kreativnih ličnosti koje su se u to vreme izdigle iz roka. Heroj generacije.

*Petar Popović, „Hendrix naše mladosti", Džuboks br. 17 (oktobar 1975.)

Diskografija tokom života:

- Are You Experienced? (1967.)

- Axis: Bold as Love (1968.)

- Electric Ladyland (1968.)

- Smash Hits (1969, kompilacija)

- Band of Gypsys (1970, živi album)

Pripremio: Ivan Đerković

Odgovorni urednik: Nemanja Rujević