Dvostruke funkcije ne utiču na bezvizni režim

Evropska unija nema interesa da ukine bezvizni režim građanima Srbije, kažu u Evropskoj komisiji, jer je bezvizni režim važan kako bi građani Srbije lakše putovali i uspostavljali bolje poslovne kontakte, kaže za Dojče vele portparol potpredsednika Evropske komisije zaduženog za turizam, Helen Kernst.

“Ne smatramo da je pitanje dvostrukih funkcija relevantno za pitanje viza. Ta dva pitanja su odvojena i zato ih tako i posmatramo. Najvažnije pitanje kada je reč o vizama jeste da se zaštite granice.”

Ona ističe da se do sada projekat ukidanja viza pokazao uspešnim. Ali, napominje, da će to pitanje biti ponovo razmatrano „jedino ukoliko dođe do značajnijeg povećanja migracije ili organizovanog kriminala”. Kernst dodaje i da Evropska unija ne želi da se vraća nazad kada je reč o vizama.

„Bezvizni režim za građane Srbije ne bi trebalo da bude ugrožen pitanjem dvostrukih funkcija. Ta dva pitanja moraju da ostanu odvojena. I nadalje, razvoj pitanja dvostrukih funkcija ne bi trebalo da utiče na pitanje bezviznog režima za građane Srbije."

Reč je o "odvojenim pitanjima"

Ona je dodala i da u nekim državama članicama i dalje postoje ljudi koji obavljaju dve funkcije, što potvrđuje tezu da to pitanje nije povezano sa pitanjem vizne liberalizacije.

Inače, izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje omogućavaju ostanak državnih funkcionera u Srbiji na nespojivim funkcijama do isteka mandata, što je inače suprotno Ustavu Srbije, dobile su podršku evropskih institucija. To je nedavno izjavio predsednik Srbije Boris Tadić, dodajući da je njegov stav da treba ići ka ukidanju duplih funkcija. On je takođe rekao i da je od evropskih institucija dobio podšrku za ukidanje dvostrukih funkcja, ali i da se to učini u „najskorijem roku”.

Međutim u Evropskoj komisiji za sada ne mogu da preciziraju šta bi podrazumevao “najskoriji rok” za ukidanje dvostrukih funkcija i tvrde da razgovora o ukidanju dvostrukih funkcija u nekom određenom roku, barem kada je reč o uticaju na viznu liberalizaciju, nije bilo.

I za Crnu Goru važi isto

Kao i u slučaju Srbije, i bezvizni režim za građane Crne Gore je pod stalnim nadzorom Evropske komisije, napominje Helen Kerns. Ona je za Dojče vele prokomentarisala i slučaj uvođenja „ekonomskog državljanstva“ u ovoj državi i povezanosti sa pitanjem vizne liberalizacije. Naime, Vlada Crne najavila je otvaranje programa „ekonomskog državljanstva“, kojim će biti omogućeno da „poznati poslovni ljudi kredibilne svetske reputacije“ steknu crnogorski pasoš direktnom investicijom od minimun 500.000 evra. Predstavnik Demo-hrišćanske unije, Štefan Mejer rekao je da bi ova odluka mogla da izazove određene posledice po građane Crne Gore, jer je „vizna liberalizacija bila bazirana na borbi crnogorskih vlasti protiv korupcije“. Ističući da ne može da komentariše stav jednog čoveka, Kerns napominje da je, kao i u slučaju Srbije, pitanje vizne liberalizacije posebno pitanje.

„To je nešto što će Evropska komisija pažljivo posmatrati. Važno je da građani Crne Gore slobodno putuju. Ali je isto tako važno da bezvizni režim ne postane put za druge ljude da dobiju pristup šengenskom prostoru na zadnja vrata. Pristup kakav ne bi trebalo da imaju."

U Evropskoj komisiji napominju da će iz tog razloga celokupan postupak uvođenja „ekonomskog državljanstva“ nadgledati veoma pažljivo da ne bi došlo do „zloupotrebe bezviznog režima“.

„Posmatraćemo to veoma pažljivo na nivou Evropske unije da bismo uvideli da li će biti potrebe za nekom vrstom intervencije.“

Za sada je, kaže Helen Kernst, još rano da se spekuliše o eventualnoj mogućnosti da „ekonomsko državljanstvo“ Crne Gore koriste kriminalci kako bi lakše ušli u prostor Evropske unije preko crnogorskog državljanstva.

U Evropskoj komisiji zaključuju da je pitanje državljanstva pitanje o kome odluku donosi sama država, u ovom slučaju država koja pretenduje članstvu u Evropskoj uniji.

Autor: Relja Božić

Odg. urednik: N. Jakovljević