1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Migracije

Dvostruka igra Angele Merkel

Da li je Angela Merkel u izbegličkoj krizi igrala dvostruku igru? Tim pitanjem i događajima iza političkih kulisa oko zatvaranja Balkanske rute, u svojoj knjizi bave se trojica austrijskih novinara.

default

Balkanska ruta, oktobar 2015.

„Politički krimić oko zatvaranja Balkanske rute" naslov je članka u kojem austrijski portal nachrichten.at predstavlja knjigu koju su napisala trojica austrijskih novinara. Kristijan Ulč, Tomas Prior i Rajner Novak u njoj se bave zakulisnim radnjama visoke politike u jeku izbegličke krize. U knjizi „Bekstvo – kako je država izgubila kontrolu", trojica novinara lista bečkog lista Prese „temeljno i izuzetno napeto" opisuju događaje od juna 2015. do proleća 2016. godine. „Taj trio istraživao je u raznim ministarskim kabinetima – u Berlinu, Beču, Ljubljani i Skoplju – i na videlo izneo interesantne detalje. Na primer o tome da je nemačka vlada očigledno po tom pitanju bila podeljena". Austrijski internet-portal osvrće se naravno i na ulogu Austrije u izbegličkoj krizi, odnosno na telefonske razgovore koje su nemački i austrijski šef diplomatije vodili s njihovim tadašnjim makedonskim kolegom Nikolom Poposkim: Frank-Valter Štajnmajer i Sebastijan Kurc ohrabrivali su Poposkog da „izdrži" navalu izbeglica na makedonsku granicu.

Merkel nije htjela djelovati kao "hardlajner"

Kada je reč o zatvaranju Balkanske rute, u knjizi se piše i o „dvostrukoj igri kancelarke Merkel". Pritom se citira jedan visokorangirani austrijski diplomata koji kaže da u to vreme uopšte nije bilo pokušaja intervencije iz Berlina: „Nisu hteli da nas zaustave, a pritom oni (Berlin) nisu želeli da budu ti koji zatvaraju." Taj deo knjige podigao je prašinu i na nemačkoj političkoj sceni.

Upravo o tome piše i nemački list Merkur na svojoj internet-stranici. Autori su u svojoj knjizi pokušali da daju odgovore na pitanja: „Da li je, pored svog tog istrajavanja na evropskom rešenju, Angela Merkel ipak bila veoma srećna zato što su Makedonija i Mađarska ogradama zaustavile navalu migranata? Da li joj je to javno osuđivano zatvaranje Balkanske rute bilo u stvari po volji?"

Mazedonien Besuch österreichischer Außenminister Kurz

Sebastijan Kurc i Nikola Poposki

List dalje navodi da se u knjizi na oko 200 stranica stvara utisak da Merkelova, kao i drugi političari – izuzev šefa bavarskog CSU Horsta Zehofera, nikako nisu želeli da deluju kao „jastrebovi. „Pritom su mnogi migranti, i to veoma brzo, iz Nemačke vraćeni nazad na granicu. To je u Austriji izazvalo pažnju, ali je u nemačkoj javnosti prošlo gotovo nezapaženo. Angela Merkel ostala je u ulozi najvećeg gostoprimca Evrope, dok je istovremeno dozvolila da se zatvore rute ka Nemačkoj", pišu autori knjige, a prenosi „Merkur".

Austrijsko gledište na stvari

Nemački list ističe da trojica austrijskih novinara u svojoj knjizi „trezveno i bez upiranja prstom u bilo koga" predstavljaju tadašnji tok i pozadinu događaja iz austrijskog ugla: „Austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc odigrao je tada odlučujuću ulogu – i bio na meti kritika kancelarke Merkel i šefa diplomatije Štajnmajera zbog svog zalaganja za nacionalno-državna rešenja. Kurcov često ponavljan slogan da je on zatvorio Balkansku rutu samo je deo istine. Više su, kako pišu autori knjige, Slovenci prethodno neke stvari pokrenuli, što je, zahvaljujući Kurzu, na kraju i sprovedeno u delo. Autori u knjizi konstantno ukazuju i na slabosti Dablinskog sistema prema kojem izbeglica azil mora da zatraži u prvoj zemlji Evropske u nije na čiju teritoriju kroči."

Pored pitanja o dvostrukoj ulozi Angele Merkel, austrijski novinari se u svojoj knjizi bave i „dvostrukim moralom Evropske unije", piše „Merkur". „S tačke gledišta autora knjige, dvostruki moral u Evropskoj uniji pokazuje se i na primeru kritika upućenih Mađarskoj. S obzirom na to da se ta zemlja nalazi na spoljnoj granici EU, ona prema Šengenskim pravilima nesumnjivo sme da postavi ograde, navodi se u knjizi i ujedno dodaje da je Španija to još 2005. godine uradila u svojima eksklavama Seuti i Melilji. 'Zbog toga se retko ko uzbudio, a Mađarsku zbog toga osuđuji'," pišu austrijski novinari u svojoj knjizi, a prenosi „Merkur".

Priredila Marina Martinović

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM