1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Dvojno državljanstvo kao problem

«Sudska praksa pokazala je da postoje određene prepreke koje mogu usporiti ili onemogućiti suđenja za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hravatskoj» - kaže za Radio Deutsche Welle – Meddžida Kreso, predsednica Suda Bosne i Hercegovine, tokom svoje nedavne posete Beogradu.

SA KAKVIM SE PREPREKAMA SUOČAVA PRAVOSUDNI SISTEM U BOSNI I HERCEGOVINI U SLUČAJEVIMA PROCESUIRANJA RATNIH ZLOČINA POČINJENIH NA NJENOJ TERITORIJI OD STRANE OSOBA KOJE DANAS ŽIVE U SRBIJI ILI HRAVATSKOJ?

Kao prvo, pojavio se problem dvojnih državljanstava i bjekstva onih lica, osumnjičenih za ratne zločine, u susjedne države. Ustavi susjednih zemalja štite svoje državljane od ekstradicije. Dakle, oni ljudi koji pobjegnu u susjedne zemlje izbjegavaju da budu suđeni i kažnjeni u Bosni i Hercegovini. Istina, postoji institut ustupanja suđenja susjednim zemljama, međutim, kada su u pitanju ratni zločini, zbog zaprećene kazne, postoji zakonska prepreka da se ustupe takvi predmeti, jer ustupiti se može samo onaj predmet u kome je predviđena kazna do deset godina, a ratni zločini spadaju u kategoriju krivičnih djela gde se može izreći kazna i preko deset godina. Dakle, možemo doći u pat poziciju da lica osumnjičena za ratne zločine ostanu bez suđenja ako se ne izmene određene stavri. Drugi problem koji nam je iskrsnuo su zakonske odredbe Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine koji kaže da od potvrđivanja optužnice optuženi može biti u pritvoru najviše godinu dana. U složenim predmetima, kao što su predmeti za ratnie zločine, teško je očekivati da se krivični postupak može završiti osuđujućom ili bilo kakvom drugom presudom u periodu od godinu dana.

OSIM OVIH PREPREKA KOJE STE NAVELI, DA LI POSTOJE JOŠ NEKI PROBLEMI KOJI OTEŽAVAJU SARADNJU IZMEĐU PRAVOSUĐA BOSNE I HERCEGOVINE I SRBIJE?

Mi nemamo drugih prepreka. U ostalim segmentima sarađujemo jako dobro. Pogotovu tužilaštva imaju više prilike da sarađuju. Čak su, koliko znam, potpisani određeni sporazumi o saradnji tužilaštava Bosne i Hercegovine i tužilaštava Srbije i Crne Gore, ali znam da postoji i potpisan sporazum o saradnji između tužilaštava Bosne i Hercegovine i tužilaštva Republike Hrvatske. Ta saradnja u razmeni dokaza funkcioniše i daleko je tjesnija saradnja između tužilaštava, što je po prirodi stvari i razumljivo, nego između sudova. Mi smo nedavno imali uspješan video link ostvaren između Suda Bosne i Hercegovine i Oktužnog suda u Beogradu kada je bilo u pitanju svejedočenje određene osobe. Mi nemamo posebnih prepreka osim tog generalnog problema oko izručenja osoba osumnjičenih za ratne zločine i druga teška krivična djela kada su u pitanju dvojna državljanstva.

VI ČESTO GOVORITE I O PREDNOSTIMA SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE PRED DOMAĆIM SUDOVIMA.

To je prilika da se i učinioci i oni koji nisu imali priliku rasuđivati na svoj način suoče sami sa sobom. To je prilika za svojevrsnu katarzu i suočavanja sa najmračnijom stranom naše prošlosti i to je uslov za pomirenje. Vjerovatno će čitavi timovi naučnika proučavati taj fenomen suđenja pred domaćim sudovima i suočavanja sa prošlošću.

DA LI POSTOJE PRAVNE STRATEGIJE ZA EKSTRADICIJU POČINILACA RATNIH ZLOČINA U ZEMLJE GDE SU TI ZLOČINI POČINJENI?

Ja ne mogu reći koje je rješenje dobro i koja je prednost, recimo, prebacivanja optuženih za ratne zločine u zemlje u kojima su te zločine počinili, ali znam da žrtve žele da se pravda ostvaruje tamo gdje je zločin počinjen.

  • Datum 24.03.2006
  • Autor Želimir Bojović
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8RW
  • Datum 24.03.2006
  • Autor Želimir Bojović
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8RW