Dvojno državljanstvo kao problem

SA KAKVIM SE PREPREKAMA SUOČAVA PRAVOSUDNI SISTEM U BOSNI I HERCEGOVINI U SLUČAJEVIMA PROCESUIRANJA RATNIH ZLOČINA POČINJENIH NA NJENOJ TERITORIJI OD STRANE OSOBA KOJE DANAS ŽIVE U SRBIJI ILI HRAVATSKOJ?

Kao prvo, pojavio se problem dvojnih državljanstava i bjekstva onih lica, osumnjičenih za ratne zločine, u susjedne države. Ustavi susjednih zemalja štite svoje državljane od ekstradicije. Dakle, oni ljudi koji pobjegnu u susjedne zemlje izbjegavaju da budu suđeni i kažnjeni u Bosni i Hercegovini. Istina, postoji institut ustupanja suđenja susjednim zemljama, međutim, kada su u pitanju ratni zločini, zbog zaprećene kazne, postoji zakonska prepreka da se ustupe takvi predmeti, jer ustupiti se može samo onaj predmet u kome je predviđena kazna do deset godina, a ratni zločini spadaju u kategoriju krivičnih djela gde se može izreći kazna i preko deset godina. Dakle, možemo doći u pat poziciju da lica osumnjičena za ratne zločine ostanu bez suđenja ako se ne izmene određene stavri. Drugi problem koji nam je iskrsnuo su zakonske odredbe Zakona o krivičnom postupku Bosne i Hercegovine koji kaže da od potvrđivanja optužnice optuženi može biti u pritvoru najviše godinu dana. U složenim predmetima, kao što su predmeti za ratnie zločine, teško je očekivati da se krivični postupak može završiti osuđujućom ili bilo kakvom drugom presudom u periodu od godinu dana.

OSIM OVIH PREPREKA KOJE STE NAVELI, DA LI POSTOJE JOŠ NEKI PROBLEMI KOJI OTEŽAVAJU SARADNJU IZMEĐU PRAVOSUĐA BOSNE I HERCEGOVINE I SRBIJE?

Mi nemamo drugih prepreka. U ostalim segmentima sarađujemo jako dobro. Pogotovu tužilaštva imaju više prilike da sarađuju. Čak su, koliko znam, potpisani određeni sporazumi o saradnji tužilaštava Bosne i Hercegovine i tužilaštava Srbije i Crne Gore, ali znam da postoji i potpisan sporazum o saradnji između tužilaštava Bosne i Hercegovine i tužilaštva Republike Hrvatske. Ta saradnja u razmeni dokaza funkcioniše i daleko je tjesnija saradnja između tužilaštava, što je po prirodi stvari i razumljivo, nego između sudova. Mi smo nedavno imali uspješan video link ostvaren između Suda Bosne i Hercegovine i Oktužnog suda u Beogradu kada je bilo u pitanju svejedočenje određene osobe. Mi nemamo posebnih prepreka osim tog generalnog problema oko izručenja osoba osumnjičenih za ratne zločine i druga teška krivična djela kada su u pitanju dvojna državljanstva.

VI ČESTO GOVORITE I O PREDNOSTIMA SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE PRED DOMAĆIM SUDOVIMA.

To je prilika da se i učinioci i oni koji nisu imali priliku rasuđivati na svoj način suoče sami sa sobom. To je prilika za svojevrsnu katarzu i suočavanja sa najmračnijom stranom naše prošlosti i to je uslov za pomirenje. Vjerovatno će čitavi timovi naučnika proučavati taj fenomen suđenja pred domaćim sudovima i suočavanja sa prošlošću.

DA LI POSTOJE PRAVNE STRATEGIJE ZA EKSTRADICIJU POČINILACA RATNIH ZLOČINA U ZEMLJE GDE SU TI ZLOČINI POČINJENI?

Ja ne mogu reći koje je rješenje dobro i koja je prednost, recimo, prebacivanja optuženih za ratne zločine u zemlje u kojima su te zločine počinili, ali znam da žrtve žele da se pravda ostvaruje tamo gdje je zločin počinjen.