1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Dve decenije od rušenja suživota

Islamska zajednica u BiH obeležava Dan džamija, sećajući se 7. maja pre 20 godina kada je srušena Ferhadija. Radovi na Ferhadiji napreduju, a u IZ Banjaluka veruju da bi radovi ove godine mogli da budu završeni.

Titel: Ferhadija Moschee Wiederaufbau Unterschrift: Wiederaufbau von Moschee Ferhadija in Banjaluka - 20 Jahre nach der Zerstörung ( 7.5.2013) Autor: DW/Dragan Maksimovic

Ferhadija Moschee Wiederaufbau

Pre 20 godina, simbol Banjaluke, Ferhat-pašinu džamiju srušile su do temelja tadašnje vlasti, za vreme policijskog časa. Bila je to poruka, ne samo muslimanima već i svim građanima nesrpske nacionalnosti da nisu dobro došli. Dvadeset godina posle, većina Banjalučana koje smo zatekli u neposrednoj blizini Ferhadije pamti šta se tada dogodilo: „Znam normalno, srušena je Ferhadija. Drago mi je da se radi na ovom objektu koji će doprineti suživotu svih građana u Banjaluci“. „Otkud znam, pojma nemam“. „Ja sam očajna bila i tada što se desilo. Mislim da je to strašno za ovaj grad jer je to jedna od retkih stvari po kojoj je Banjaluka bila prepoznatljiva“, kažu građani Banjaluke.

Sećanje na Murata Badića

Ferhadija je jedna od najznačajnijih džamija u BiH. Bila je deo monumentalne zadužbine Ferhat-paše Sokolovića rođaka čuvenog velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića.

Ferhadija je jedna od najznačajnijih džamija u BiH. Bila je deo monumentalne zadužbine Ferhat-paše Sokolovića rođaka čuvenog velikog vezira Mehmed-paše Sokolovića.

Pre 12 godina Islamska zajednica u BiH pokušala je da postavi kamen temeljac za izgradnju Ferhadije, što je dovelo do nemira i smrti Murata Badića iz Cazina, koji je od povreda preminuo u bolnici. Zvižducima, a potom i neredima, ispraćen je govor tadašnjeg reisu-l-uleme Mustafe ef. Cerića.

Svedok tih događaja bio je i Nedžad Keljalić iz Jajca koji je i danas došao u Banjaluku. Pamti sve što se događalo prilikom pokušaja polaganja kamena temeljca pre 12 godina: „Gledao sam ovde, pod ovom jelikom, čoveka u go stomak udaraju nogama, k`o loptu“. Mnogi su sa povredama primljeni u banjalučku bolnicu, a Murat Badić podlegao je 19 dana kasnije.

Ove godine završetak radova

Ferhat-pašina džamija je sagrađena 1579. godine i predstavljala je jedno od najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja bosanske arhitekture u vreme Osmanlija u 16. stoleću.

Ferhat-pašina džamija je sagrađena 1579. godine i predstavljala je jedno od najuspešnijih arhitektonskih ostvarenja bosanske arhitekture u vreme Osmanlija u 16. stoleću.

Obnova Ferhadije počela je 2006. godine, a većina kamenja koje je odvezeno nakon rušenja, pronađena je i ugrađena. Predsednik medžlisa Islamske zajednice u Banjaluci Kasim Mujičić zadovoljan je dinamikom obnove i nada se skorom završetku: „Krenućemo od munare, koja će vrlo brzo biti gotova, kupole kojoj treba da se uradi termoizolacija i mi skidamo skelu. Što se tiče spoljnih gabarita džamija će ugledati svetlo dana“.

Muftija Banjalučki Edhem Čamdžić kaže da i Islamska zajednica „raste“ zajedno sa Ferhadijom u Banjaluci te da vera u ljude nikada nije izgubljena. Ono što je najbitnije, kaže Čamdžić, jeste da je svake godine sve više vernika: „Ovo nije ničiji hir da se obnavlja džamija ili da se gradi crkva ili sinagoga. To su potrebe ljudi raznih vera. Ali sa njenom obnovom će se pokazati da mi nismo ovde repa bez korena, da mi ovde nismo novorođenčad već da smo ovde stolećima“.

Presuda na čekanju

Ferhadija se obnavlja sa 80 odsto kamena kojim je građena pre više od četiri veka.

Ferhadija se obnavlja sa 80 odsto kamena kojim je građena pre više od četiri veka.

Ferhadija je srušena 1993. godine u noći sa 6. na 7. maj u toku policijskog časa, što je i danas predmet polemika na sudu o umešanosti pojedinih ljudi u taj slučaj. Sud u Banjaluci je pre četiri godine doneo odluku po osnovu tužbe Islamske zajednice protiv grada Banjaluke za rušenje 16 verskih objekata tokom proteklog rata. Među tim objektima su i Ferhadija i Arnaudija, koje su srušene u razmaku od 15 minuta, a za koje je grad po tadašnjoj presudi trebao da isplati 32 odnosno 15 miliona maraka. Nakon žalbe Pravobranilaštva, Vrhovni sud je prošle godine odbacio tužbu, a Islamska zajednica najavila je podnošenje apelacije Ustavnom sudu BiH.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković