Dvadesetpet godina Šengena | Evropa od A do Š | DW | 15.12.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa od A do Š

Dvadesetpet godina Šengena

25 godina od potpisivanja Šengenskog sporazuma Nemačka može biti zadovoljna. Veću slobodu kretanja nije morala platiti bezbednošću svojih građana. Moglo bi se reći da je Šengen uspešan projekat.

default

Šengen

Ukidanje kontrole kretanja ljudi na graničnim prelazima unutar Evropske unije bio je mukotrpan proces. Sporazum poznat kao „Schengen 1“ potpisale su prvo samo zemlje Beneluksa, Nemačka i Francuska 14. juna 1985. Pet godina kasnije sklopljen je dogovor o „sprovođenju“ tog sporazuma, poznat pod imenom „Schengen 2“. A taj je, pak, stupio na snagu 26. marta 1995. Razlog kašnjenja bio je, uz ostalo, ponovno ujedinjenje Nemačke.

Granične kontrole postale su prošlost

Granične kontrole postale su prošlost

Tek 21. decembra 2007. Šengenu se pridružuje još devet zemalja, među njima i susedi sa Istoka, nove članice EU, Poljska i Češka. Ovu fazu proširenja Šengenskog sporazuma obeležila je skepsa. Mnogi, posebno regionalno obojeni nemački mediji, u to vreme su smatrali da će ukidanje prelaza na istočnoj granici imati katastrofalne posledice za unutrašnju bezbednost.

Naširoko se ukazivalo na ekonomsku nesrazmeru, koja će neizbežno dovesti do drastičnog porasta kriminala.

Nema sloma "bezbednosne arhitekture"

Granične kontrole u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj ukinute su 21.12.2007.

Granične kontrole u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Malti, Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj ukinute su 21.12.2007.

Međutim, ništa od toga se nije dogodilo. Portparol nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova Markus Bejer to objašnjava i time da je policija i dalje aktivna, iako je možda promenila taktiku. „Ukidanje graničnih kontrola ne znači da se policija povlači“, rekao je Bejer. „Mi smo zemlja usred Evrope i time destinacija za kriminalce. Naša policija protiv njih deluje u patrolama i ciljanim potragama.“

Statistika istočnonemačke pokrajine Brandenburg, koja deli granicu sa Poljskom, prilično su zapanjujuće. Kad je Poljska 2008. godine pristupila šengenskoj zoni, stopa kriminaliteta pala je za čak 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Bejer ističe učinak međudržavne policijske saradnje u Šengenskom prostoru. Elektronski bezbednosni sistem SIS omogućava upoređivanje podataka o sumnjivim osobama i kriminalcima za samo nekoliko sekundi.

Zahvaljujući Šengenu nemačka policija sumnjive osobe u mnogim slučajevima može da goni i u susednim državama. Tako je sa Poljskom potpisan sporazum o prekograničnim policijskim ovlašćenjima. Francuska, međutim, takav sporazum i dalje ne želi da potpiše.

Udobnije i ležernije prelaženje granice

Strah od porasta kriminalnih delatnosti ispostavio se neosnovanim

Strah od porasta kriminalnih delatnosti ispostavio se neosnovanim

Milionima Nemaca Šengenska zona donela je pre svega veću slobodu kretanja – putuje se jednostavnije i bez gužvi na graničnim prelazima. Mogu da idu u šoping ture u susednu zemlju ili na odmor u inostranstvo, koje se više tako i ne doživljava. A da ne pominjemo privredne aspekte slobodnog protoka robe i odnedavno neograničen pristupa tržištima rada.

Zigfrid Berent je menadžer u privredi, živi i radi u Frankfurtu na Odri, nemačkom gradu na granici sa Poljskom. Smatra da je Nemačka pobednica u Šengenskom procesu podseća na njenu snažnu usmerenost na izvoz. “Povećanjem kupovne moći u Istočnoj Evropi za nas je nastalo novo, snažnije tržište”, kaže Berent. “A tu je i pitanje regrutovanja kvalifikovane radne snage. Nakon uvođenja potpune slobode kretanja radnika 2011. godine nemačke fiirme, ponovno su dobile mogućnost da zaposle kvalitetnu radnu snagu, školovanu u istočnoj Evropi.”

Šengen je doprineo jačanju saradnje zemalja potpisnica na području pravosuđa, a od toga je i Nemačka imala koristi. Tako je, primera radi, omogućeno brže izručenje krivično gonjenih osoba i brže donošenje presuda. Šengenski sporazum Nemačkoj je takođe olakšao postupanje sa ilegalnim doseljenicima. Te osobe zbog takozvanih dogovora o deportaciji bez daljnjeg mogu biti vraćene u zemlje iz koje su i ušle u Nemačku.